ћир/lat
  1. I otišav Josif javi Faraonu i reče: otac moj i braća moja s ovcama svojim i s govedima svojim i sa svijem što imaju dođoše iz zemlje Hananske, i evo ih u zemlji Gesemskoj. 1.Moj. 45, 10. 1.Moj. 46, 28. 1.Moj. 46, 31.
  2. I uzev nekolicinu braće svoje, pet ljudi, izvede ih pred Faraona. Dela. 7, 13.
  3. A Faraon reče braći njegovoj: kakvu radnju radite? A oni rekoše Faraonu: pastiri su sluge tvoje, i mi i naši stari. 1.Moj. 46, 33. Jona 1, 8.
  4. Još rekoše Faraonu: dođosmo da živimo kao došljaci u ovoj zemlji, jer nema paše za stoku tvojih sluga, jer je velika glad u zemlji Hananskoj; a sada dopusti da žive u zemlji Gesemskoj sluge tvoje. 1.Moj. 15, 13. 1.Moj. 43, 1. 1.Moj. 46, 34. 5.Moj. 26, 5. Psal. 105, 23. Isa. 52, 4. Dela. 7, 11.
  5. A Faraon reče Josifu: otac tvoj i braća tvoja dođoše k tebi;
  6. U tvojoj je vlasti zemlja Misirska; na najboljem mjestu u ovoj zemlji naseli oca svojega i braću svoju, neka žive u zemlji Gesemskoj; i ako koje znaš između njih da su vrijedni ljudi, postavi ih nad mojom stokom. 1.Moj. 20, 15. 1.Moj. 47, 4. 1.Car. 11, 28. Prič. 12, 24. Prič. 22, 29.
  7. Poslije dovede Josif i Jakova oca svojega i izvede ga pred Faraona, i blagoslovi Jakov Faraona. 1.Moj. 47, 10.
  8. A Faraon reče Jakovu: koliko ti ima godina?
  9. Odgovori Jakov Faraonu: meni ima sto i trideset godina, kako sam došljak. Malo je dana života mojega i zli su bili, niti stižu vijeka otaca mojih, koliko su oni živjeli.1.Moj. 25, 7. 1.Moj. 35, 28. 1.Moj. 47, 28. Jov 7, 7. Jov 14, 1. Psal. 39, 12. Psal. 102, 3. Psal. 119, 19. Prič. 15, 15. Prop. 2, 23. 2.Kor. 5, 6. Jevr. 11, 9. Jak. 4, 14. 1.Pet. 1, 24. 1.Pet. 2, 11.
  10. I blagosloviv Jakov Faraona otide od Faraona.
  11. A Josif naseli oca svojega i braću svoju, i dade im dobro u zemlji Misirskoj na najboljem mjestu te zemlje, u zemlji Rameskoj, kao što zapovjedi Faraon. 1.Moj. 47, 27. 2.Moj. 1, 11. 2.Moj. 12, 37.
  12. I hranjaše Josif hljebom oca svojega i braću svoju i sav dom oca svojega do najmanjega. 2.Moj. 20, 12. Prič. 10, 1.
  13. Ali nesta hljeba u svoj zemlji, jer glad bijaše vrlo velika, i uzmuči se zemlja Misirska i zemlja Hananska od gladi. 1.Moj. 41, 30. Dela. 7, 11.
  14. I pokupi Josif sve novce što se nalažahu po zemlji Misirskoj i po zemlji Hananskoj za žito koje kupovahu, i slagaše novce u kuću Faraonovu. 1.Moj. 41, 56.
  15. A kad nesta novaca u zemlji Misirskoj i u zemlji Hananskoj, stadoše svi Misirci dolaziti k Josifu govoreći: daj nam hljeba; zašto da mremo kod tebe, što novaca nema? 1.Moj. 47, 19.
  16. A Josif im govoraše: dajte stoku svoju, pa ću vam dati hljeba za stoku, kad je nestalo novaca.
  17. I dovođahu stoku svoju k Josifu, i Josif im davaše hljeba za konje i za ovce i za goveda i za magarce. Tako ih prehrani onu godinu hljebom za svu stoku njihovu.
  18. A kad prođe ona godina, stadoše opet dolaziti k njemu druge godine govoreći: ne možemo tajiti od gospodara svojega, ali je novaca nestalo, i stoka koju imasmo u našega je gospodara; i nije ostalo ništa da donesemo gospodaru svojemu osim tjelesa naših i njiva naših.
  19. Zašto da mremo na tvoje oči? evo i nas i naših njiva; kupi nas i njive naše za hljeb, da s njivama svojim budemo robovi Faraonu, i daj žita da ostanemo živi i ne pomremo i da zemlja ne opusti.
  20. Tako pokupova Josif Faraonu sve njive u Misiru, jer Misirci prodavahu svaki svoju njivu, kad glad uze jako mah među njima. I zemlja posta Faraonova.
  21. A narod preseli u gradove od jednoga kraja Misira do drugoga.
  22. Samo ne kupi svešteničkih njiva; jer Faraon odredi dio sveštenicima, i hranjahu se od svojega dijela, koji im dade Faraon, te ne prodaše svojih njiva. 1.Moj. 47, 26. Jezd. 7, 24.
  23. A Josif reče narodu: evo kupih danas vas i njive vaše Faraonu; evo vam sjemena, pa zasijte njive.
  24. A što bude roda, daćete peto Faraonu, a četiri dijela neka budu vama za sjeme po njivama i za hranu vama i onijema koji su po kućama vašim i za hranu djeci vašoj.
  25. A oni rekoše: ti si nam život sačuvao; neka nađemo milost pred gospodarem svojim da budemo robovi Faraonu. 1.Moj. 33, 15.
  26. I postavi Josif zakon do današnjega dana za njive Misirske da se daje peto Faraonu; samo njive svešteničke ne postaše Faraonove. 1.Moj. 47, 22.
  27. A djeca Izrailjeva življahu u zemlji Misirskoj u kraju Gesemskom, i držahu ga, i narodiše se i namnožiše se veoma. 1.Moj. 12, 2. 1.Moj. 15, 13. 1.Moj. 17, 6. 1.Moj. 18, 18. 1.Moj. 26, 4. 1.Moj. 46, 3. 1.Moj. 47, 11. 2.Moj. 1, 7. 5.Moj. 26, 5. Psal. 105, 24. Dela. 7, 17.
  28. I Jakov poživje u zemlji Misirskoj sedamnaest godina; a svega bi Jakovu sto i četrdeset i sedam godina.
  29. A kad se približi vrijeme Izrailju da umre, dozva sina svojega Josifa, i reče mu: ako sam našao milost pred tobom, metni ruku svoju pod stegno moje, i učini mi milost i vjeru, nemoj me pogrepsti u Misiru; 1.Moj. 24, 2. 1.Moj. 24, 49. 1.Moj. 50, 5. 1.Moj. 50, 25. 5.Moj. 31, 14. 1.Car. 2, 1.
  30. Nego neka ležim kod otaca svojih; i ti me odnesi iz Misira i pogrebi me u grobu njihovu. A on reče: učiniću kako si kazao. 1.Moj. 23, 2. 1.Moj. 23, 17. 1.Moj. 25, 9. 1.Moj. 35, 29. 1.Moj. 49, 29. 1.Moj. 50, 5. 1.Moj. 50, 13. 2.Sam. 19, 37. Dela. 7, 16. Jevr. 11, 21. Jevr. 11, 22.
  31. I reče mu Jakov: zakuni mi se. I on mu se zakle. I pokloni se Izrailj preko uzglavlja od odra svojega. 1.Moj. 48, 2. 1.Car. 1, 47. Jevr. 11, 21.