1. A poslije ovijeh stvari dogodi se: Navutej Jezraeljanin imaše vinograd u Jezraelu do dvora Ahava cara Samarijskoga. Sud. 6, 33. 1.Sam. 29, 1. 2.Car. 9, 21.
2. I reče Ahav Navuteju govoreći: daj mi svoj vinograd da načinim od njega vrt za zelje, jer je blizu do dvora mojega; a ja ću ti dati za nj bolji vinograd, ili ako voliš, daću ti u novcu šta vrijedi.1.Moj. 3, 6. 2.Moj. 20, 17. 5.Moj. 5, 21. 1.Sam. 8, 14. Avak. 2, 9. Luka 12, 15. 1.Tim. 6, 9. Jak. 1, 14.
3. A Navutej reče Ahavu: sačuvaj Bože da bih ti dao našljedstvo otaca svojih.3.Moj. 25, 23. 4.Moj. 36, 7. Jezek. 46, 18.
4. Tada Ahav dođe kući zlovoljan i ljutit radi riječi koju mu reče Navutej Jezraeljanin govoreći: ne dam ti našljedstva otaca svojih. I leže na postelju svoju, i okrenu lice svoje na stranu, i ne jede hljeba.
5. Tada dođe k njemu Jezavelja žena njegova i reče mu: zašto je duša tvoja zlovoljna te ne jedeš hljeba?
6. A on joj reče: jer govorih s Navutejem Jezraeljaninom i rekoh mu: daj mi vinograd svoj za novce, ili ako voliš, daću ti drugi vinograd za taj. A on reče: ne dam ti svoga vinograda.
7. Tada mu reče Jezavelja žena njegova: ti li si car nad Izrailjem? Ustani, jedi hljeba i budi veseo. Ja ću ti dati vinograd Navuteja Jezraeljanina. 1.Sam. 8, 13. 1.Sam. 8, 14. Jer. 6, 7. Mih. 2, 1.
8. I napisa knjigu na ime Ahavovo, i zapečati je pečatom njegovijem i posla knjigu starješinama i glavarima koji bijahu u gradu njegovu, koji nastavahu s Navutejem. Jest. 3, 12.
9. A u knjizi napisa ovo: oglasite post, i posadite Navuteja među glavare narodne.
10. I postavite dva nevaljala čovjeka prema njemu, pa neka zasvjedoče na nj govoreći: hulio si na Boga i na cara. Tada ga izvedite i zaspite kamenjem, da pogine. 2.Moj. 22, 28. 3.Moj. 24, 14. 3.Moj. 24, 15. 5.Moj. 13, 13. Sud. 19, 22. 1.Sam. 2, 12. 2.Sam. 20, 1. Dela. 6, 11. 2.Kor. 6, 15.
11. I učiniše ljudi onoga grada, starješine i glavari, koji življahu u gradu njegovu, kako im zapovjedi Jezavelja, kako bijaše napisano u knjizi koju im posla.
12. I oglasiše post, i posadiše Navuteja među glavare narodne. Jov 15, 34. Prič. 11, 9. Isa. 9, 16. Isa. 58, 4. 1.Tim. 4, 2.
13. I dođoše dva nevaljala čovjeka, i sjedoše prema njemu; i svjedočiše na Navuteja ti nevaljali ljudi pred narodom govoreći: Navutej je hulio na Boga i na cara. I izvedoše ga iza grada, i zasuše ga kamenjem, te pogibe.3.Moj. 19, 16. 4.Moj. 15, 36. Isu. 7, 24. Mar. 15, 20. Dela. 7, 58. Jevr. 11, 37.
14. Potom poslaše k Jezavelji i poručiše joj: zasut je kamenjem Navutej, i poginuo je.
15. A kad Jezavelja ču da je Navutej zasut kamenjem i poginuo, reče Ahavu Jezavelja: ustani, uzmi vinograd Navuteja Jezraeljanina, kojega ti ne htje dati za novce, jer Navutej nije živ nego je umro.
16. A kad ču Ahav da je umro Navutej, usta i pođe u vinograd Navuteja Jezraeljanina da ga uzme.
17. Ali dođe riječ Gospodnja k Iliji Tesvićaninu govoreći: Psal. 9, 12.
18. Ustani, izidi na susret Ahavu caru Izrailjevu, koji sjedi u Samariji; eno ga u vinogradu Navutejevu, kuda je otišao da ga uzme. 1.Car. 13, 32.
19. I reci mu i kaži: ovako veli Gospod: nijesi li ubio i nijesi li prisvojio? Pa mu kaži i reci: ovako veli Gospod: kako psi lizaše krv Navutejevu, tako će lizati psi i tvoju krv. 1.Moj. 4, 9. 1.Moj. 4, 11. 1.Car. 22, 38. Psal. 68, 23. Isa. 14, 19. Jezek. 46, 18.
20. A Ahav reče Iliji: nađe li me, neprijatelju moj? A on reče: nađoh, jer si se prodao da činiš što je zlo pred Gospodom.1.Car. 18, 17. 2.Car. 17, 17. Isa. 29, 21. Jezek. 14, 4. Amos 5, 10. Rim. 7, 14.
21. Evo, pustiću zlo na te, i uzeću natražje tvoje, i istrijebiću Ahavu i ono što uza zid mokri, i uhvaćenoga i ostavljenoga u Izrailju. 5.Moj. 32, 35. 1.Sam. 25, 22. 1.Car. 14, 10. 2.Car. 10, 7. 2.Car. 10, 17. Psal. 94, 1. Psal. 94, 21.
22. I učiniću s domom tvojim kao s domom Jerovoama sina Navatova i kao s domom Vase sina Ahijina, što si me gnjevio i što si naveo na grijeh Izrailja.1.Car. 15, 29. 1.Car. 16, 3. 1.Car. 16, 11.
23. Takođe i za Jezavelju reče Gospod govoreći: psi će izjesti Jezavelju ispod zidova Jezraelskih. 2.Car. 9, 36. Psal. 7, 16.
24. Ko Ahavov pogine u gradu izješće ga psi, a ko pogine u polju izješće ga ptice nebeske. 1.Car. 14, 11.
25. I ne bi takoga kao Ahav, koji se prodade da čini što je zlo pred Gospodom, jer ga podgovaraše žena njegova Jezavelja. 1.Moj. 6, 2. 1.Car. 11, 1. 1.Car. 11, 4. 1.Car. 16, 30. 2.Car. 9, 34.
26. I počini vrlo grdna djela idući za gadnim bogovima sasvijem kao što činiše Amoreji, koje izagna Gospod ispred sinova Izrailjevijeh.1.Moj. 15, 16. 2.Car. 21, 11.
27. A kad Ahav ču te riječi, razdrije haljine svoje, i priveza kostrijet oko tijela svojega, i pošćaše, i spavaše u kostrijeti, i hođaše polagano. 1.Moj. 37, 34. Isa. 38, 15. Jezek. 7, 27.
28. I dođe riječ Gospodnja Iliji Tesvićaninu govoreći:
29. Jesi li vidio kako se Ahav ponizio preda mnom? Zato što se tako ponizio preda mnom, neću pustiti onoga zla za njegova života; nego za sina njegova pustiću ono zlo na dom njegov. 2.Car. 9, 25. Psal. 78, 34.