1. I približavahu se k njemu svi carinici i grješnici da ga čuju. Jezek. 18, 23. Mat. 9, 10. Mar. 2, 15. Luka 5, 29. 1.Tim. 1, 15.
2. I vikahu na njega fariseji i književnici govoreći: ovaj prima grješnike i jede s njima. Dela. 11, 3. Gal. 2, 12.
3. A on im kaza priču ovu govoreći:
4. Koji čovjek od vas imajući sto ovaca i izgubivši jednu od njih ne ostavi devedeset i devet u pustinji i ne ide za izgubljenom dok je ne nađe? Jer. 33, 13. Mat. 18, 12. 1.Pet. 2, 25.
5. I našavši digne je na ramo svoje radujući se,
6. I došavši kući sazove prijatelje i susjede govoreći im: radujte se sa mnom: ja nađoh svoju ovcu izgubljenu. 1.Pet. 2, 10.
7. Kažem vam da će tako biti veća radost na nebu za jednoga grješnika koji se kaje, negoli za devedeset i devet pravednika kojima ne treba pokajanje. Prič. 30, 12. Luka 5, 32.
8. Ili koja žena imajući deset dinara, ako izgubi jedan dinar, ne zapali svijeće, i ne pomete kuće, i ne traži dobro dok ne nađe?
9. I našavši sazove drugarice i susjede govoreći: radujte se sa mnom: ja nađoh dinar izgubljeni.
10. Tako, kažem vam, biva radost pred anđelima Božijima za jednoga grješnika koji se kaje.
11. I reče: jedan čovjek imaše dva sina,
12. I reče mlađi od njih ocu: oče! daj mi dio od imanja što pripada meni. I otac im podijeli imanje.Mar. 12, 44.
13. I potom do nekoliko dana pokupi mlađi sin sve svoje, i otide u daljnu zemlju; i onamo prosu imanje svoje živeći besputno.Psal. 81, 12. Jer. 2, 5. Rim. 1, 21.
14. A kad potroši sve, postade velika glad u onoj zemlji, i on se nađe u nevolji.
15. I otišavši pribi se kod jednoga čovjeka u onoj zemlji; i on ga posla u polje svoje da čuva svinje. Mat. 8, 32.
16. I željaše napuniti trbuh svoj roščićima koje svinje jeđahu, i niko mu ih ne davaše.
17. A kad dođe k sebi, reče: koliko najamnika u oca mojega imaju hljeba i suviše, a ja umirem od gladi! Dan. 4, 34.
18. Ustaću i idem ocu svojemu, pa ću mu reći: oče! sagriješih nebu i tebi, 3.Moj. 26, 40. 1.Car. 8, 47. 2.Dnev. 33, 12. Jov 33, 27. Psal. 25, 11. Prič. 28, 13. Jer. 50, 4. Jer. 50, 6. Plač. 3, 40. Luka 15, 21. Luka 18, 13. 1.Jov. 1, 9.
19. I već nijesam dostojan nazvati se sin tvoj: primi me kao jednoga od svojijeh najamnika. Luka 7, 7.
20. I ustavši otide ocu svojemu. A kad je još podaleko bio, ugleda ga otac njegov, i sažali mu se, i potrčavši zagrli ga i cjeliva ga.Isa. 49, 15. Jona 3, 10. Dela. 2, 39. Ef. 2, 13.
21. A sin mu reče: oče, sagriješih nebu i tebi, i već nijesam dostojan nazvati se sin tvoj. Psal. 51, 4. 1.Kor. 8, 12.
22. A otac reče slugama svojijem: iznesite najljepšu haljinu i obucite ga, i podajte mu prsten na ruku i obuću na noge. Psal. 45, 13. Isa. 61, 10. Gal. 3, 27. Fil. 3, 8. Otkr. 19, 8.
23. I dovedite tele ugojeno te zakoljite, da jedemo i da se veselimo.
24. Jer ovaj moj sin bješe mrtav, i oživlje; i izgubljen bješe, i nađe se. I stadoše se veseliti. Isa. 35, 10. Rim. 6, 13. Ef. 2, 1. Kol. 1, 13.
25. A sin njegov stariji bijaše u polju, i dolazeći kad se približi kući ču pjevanje i podvikivanje.
26. I dozvavši jednoga od slugu zapita: šta je to?
27. A on mu reče: brat tvoj dođe; i otac tvoj zakla tele ugojeno, što ga je zdrava vidio.
28. A on se rasrdi i ne šćadijaše da uđe. Tada iziđe otac njegov i moljaše ga. Jezek. 16, 56. Jona 4, 1. Dela. 11, 2.
29. A on odgovarajući reče ocu: eto te služim toliko godina, i nikad ne prestupih tvoje zapovijesti, pa meni nikad nijesi dao jareta da bih se proveselio sa svojijem društvom; Mat. 20, 11. Rim. 7, 9.
30. A kad dođe taj tvoj sin koji ti je imanje prosuo s kurvama, zaklao si mu tele ugojeno.
31. A on mu reče: sine! ti si svagda sa mnom, i sve je moje tvoje.
32. Trebalo se razveseliti i obradovati, jer ovaj brat tvoj mrtav bješe, i oživlje; i izgubljen bješe i nađe se. Rim. 15, 9.