1. I reče Gospod Avramu: idi iz zemlje svoje i od roda svojega i iz doma oca svojega u zemlju koju ću ti ja pokazati. 1.Moj. 15, 7. 1.Moj. 24, 4. 1.Moj. 24, 7. Dela. 7, 3.
2. I učiniću od tebe velik narod, i blagosloviću te, i ime tvoje proslaviću, i ti ćeš biti blagoslov. 1.Moj. 17, 6. 1.Moj. 18, 18. 1.Moj. 28, 4. 1.Moj. 46, 3. 4.Moj. 23, 10. 5.Moj. 26, 5. 1.Car. 3, 8. Psal. 72, 17. Jezek. 34, 26. Zah. 8, 13.
3. Blagosloviću one koji tebe uzblagosiljaju, i prokleću one koji tebe usproklinju; i u tebi će biti blagoslovena sva plemena na zemlji. 1.Moj. 12, 17. 1.Moj. 22, 18. 1.Moj. 24, 35. 1.Moj. 26, 4. 1.Moj. 27, 29. 1.Moj. 28, 14. 2.Moj. 23, 22. 4.Moj. 24, 9. Psal. 72, 17. Dela. 3, 25. Gal. 3, 8.
4. Tada pođe Avram, kao što mu kaza Gospod, i s njim pođe Lot. A bješe Avramu sedamdeset i pet godina kad pođe iz Harana.
5. I uze Avram Saru ženu svoju i Lota sina brata svojega sa svijem blagom koje bjehu stekli i s dušama koje bjehu dobili u Haranu; i pođoše u zemlju Hanansku, i dođoše u nju. 1.Moj. 11, 31. Jevr. 11, 8.
6. I prođe Avram tu zemlju do mjesta Sihema i do ravnice Moreške; a bijahu tada Hananeji u toj zemlji. 5.Moj. 11, 30. Sud. 7, 1.
7. I javi se Gospod Avramu i reče: tvojemu sjemenu daću zemlju ovu. I Avram načini ondje žrtvenik Gospodu, koji mu se javio. 1.Moj. 13, 4. 1.Moj. 17, 1. 5.Moj. 34, 4. Psal. 105, 9.
8. Poslije otide odande na brdo koje je prema istoku od Vetilja, i ondje razape šator svoj, te mu Vetilj bješe sa zapada a Gaj s istoka; i ondje načini Gospodu žrtvenik, i prizva ime Gospodnje. 1.Moj. 4, 26.
9. Odande otide Avram dalje idući na jug. 1.Moj. 13, 3.
10. Ali nasta glad u onoj zemlji, te Avram siđe u Misir da se ondje skloni; jer glad bješe velika u onoj zemlji. 1.Moj. 26, 1. Psal. 43, 1. Psal. 105, 13.
11. A kad se približi da već uđe u Misir, reče Sari ženi svojoj: gle, znam da si žena lijepa u licu. 1.Moj. 26, 7.
12. Zato kad te vide Misirci reći će: ovo mu je žena. Pa će me ubiti, a tebe će ostaviti u životu. 1.Moj. 20, 11.
13. Nego hajde kaži da si mi sestra, te će meni biti dobro tebe radi i ostaću u životu uz tebe. 1.Moj. 20, 5. 1.Moj. 20, 13. Psal. 25, 21. Ef. 4, 25.
14. I kad dođe Avram u Misir, vidješe Misirci ženu da je vrlo lijepa.
15. I vidješe je knezovi Faraonovi, i hvališe je pred Faraonom. I uzeše je u dvor Faraonov. Jest. 2, 16.
16. I on činjaše dobro Avramu nje radi, te imaše ovaca i goveda i magaraca i sluga i sluškinja i magarica i kamila.
17. Ali Gospod pusti velika zla na Faraona i na dom njegov radi Sare žene Avramove. 1.Moj. 20, 18. 1.Dnev. 16, 21. Psal. 105, 14. Jevr. 13, 4.
18. Tada dozva Faraon Avrama i reče mu: šta mi to učini? zašto mi nijesi kazao da ti je žena? 1.Moj. 20, 9. 1.Moj. 26, 10. Prič. 21, 1.
19. Zašto si kazao: sestra mi je? te je uzeh za ženu. Sad eto ti žene, uzmi je, pa idi.
20. I Faraon zapovjedi ljudima za nj, te ga ispratiše i ženu njegovu i što god imaše.