BIBLIJA ILI SVETO PISMO

Prva knjiga Samuilova - 4. glava

  1. I što reče Samuilo, zbi se svemu Izrailju. Jer Izrailj izide na vojsku na Filisteje, i stadoše u oko kod Even-Ezera, a Filisteji stadoše u oko u Afeku. 1.Sam. 7, 12.
  2. A Filisteji se uvrstaše prema Izrailju, i kad se otvori boj, razbiše Filisteji Izrailja, i izgibe ih u boju u polju oko četiri tisuće ljudi.
  3. I kad narod dođe u oko, rekoše starješine Izrailjeve: zašto nas danas razbi Gospod pred Filistejima? da donesemo iz Siloma kovčeg zavjeta Gospodnjega, da bude među nama i izbavi nas iz ruku neprijatelja naših.
  4. I narod posla u Silom da donesu odande kovčeg zavjeta Gospoda nad vojskama, koji sjedi na heruvimima; a bijahu ondje kod kovčega zavjeta Gospodnjega dva sina Ilijeva, Ofnije i Fines. 2.Moj. 25, 18. 4.Moj. 7, 89. 1.Sam. 6, 2. 1.Dnev. 13, 6. Psal. 80, 1.
  5. A kad dođe kovčeg zavjeta Gospodnjega u oko, povika sav Izrailj od radosti da zemlja zaječa.
  6. A Filisteji čuvši veselu viku rekoše: kakva je to vika vesela u okolu Jevrejskom? I razumješe da je došao kovčeg Gospodnji u oko njihov.
  7. I uplašiše se Filisteji kad rekoše: Bog je došao u oko. I govorahu: teško nama! jer to nije bivalo prije.
  8. Teško nama! ko će nas izbaviti iz ruku tijeh silnijeh bogova? to su bogovi što pobiše Misirce u pustinji svakojakim mukama.
  9. Ohrabrite se, i budite ljudi, o Filisteji! da ne služite Jevrejima kao što su oni vama služili; budite ljudi, i udrite.Sud. 13, 1. 1.Sam. 12, 9. 2.Sam. 10, 12. 1.Dnev. 19, 13. 1.Kor. 16, 13. Ef. 6, 10.
  10. I Filisteji udariše, i Izrailjci se opet razbiše i pobjegoše k šatorima svojim; i boj bješe vrlo velik, jer pade iz Izrailja trideset tisuća pješaka. 3.Moj. 26, 17. 5.Moj. 28, 25. Psal. 78, 9. Psal. 78, 62. Jer. 7, 12. Jer. 26, 6.
  11. I kovčeg Božji bi otet, i dva sina Ilijeva Ofnije i Fines pogiboše. 1.Sam. 2, 32. Psal. 78, 60. Psal. 78, 61. Psal. 78, 64. Jer. 7, 12.
  12. A jedan između sinova Venijaminovih pobježe iz boja, i dođe u Silom isti dan razdrtijeh haljina i glave posute prahom. Isu. 7, 6. 2.Sam. 13, 19. Nem. 9, 1. Jov 2, 12. Jezek. 24, 26.
  13. I kad dođe, gle, Ilije sjeđaše na stolici ukraj puta pogledajući; jer srce njegovo bijaše u strahu za kovčeg Božji. I došav onaj čovjek u grad kaza glase, i stade vika svega grada. 1.Sam. 1, 9. 2.Sam. 18, 24. Jer. 48, 19.
  14. A Ilije čuvši viku reče: kakva je to vreva? I čovjek brže dotrča da javi Iliju.
  15. A Iliju bijaše devedeset i osam godina, i oči mu bijahu potamnjele, te ne mogaše vidjeti.
  16. I reče čovjek Iliju: ja idem iz boja, utekoh danas iz boja. A on reče: šta bi, sine? 2.Sam. 1, 4.
  17. A glasnik odgovarajući reče: pobježe Izrailj ispred Filisteja, i izgibe mnogo naroda, i oba sina tvoja pogiboše, Ofnije i Fines, i kovčeg Božji otet je. Psal. 78, 64.
  18. A kad spomenu kovčeg Božji, pade Ilije sa stolice nauznako kod vrata i slomi vrat i umrije, jer bijaše čovjek star i težak. On bi sudija Izrailju četrdeset godina.
  19. A snaha njegova, žena Finesova, bijaše trudna i na tom doba, pa čuvši glas da je kovčeg Božji otet i da joj je poginuo svekar i muž, savi se i porodi, jer joj dođoše bolovi. Jov 39, 6.
  20. I kad umiraše, rekoše joj koje stajahu kod nje: ne boj se, rodila si sina. Ali ona ne odgovori, niti hajaše za to. 1.Moj. 35, 17.
  21. Nego djetetu nadje ime Ihavod govoreći: otide slava od Izrailja; jer kovčeg Božji bi otet, i svekar joj i muž pogiboše. Psal. 26, 8. Psal. 78, 61. Os. 9, 12.
  22. Zato reče: otide slava od Izrailja; jer bi otet kovčeg Božji.