BIBLIJA ILI SVETO PISMO

Knjiga o Ruti - 1. glava

  1. A u ono vrijeme kad suđahu sudije bi glad u zemlji; i jedan čovjek iz Vitlejema Judina otide da živi kao došljak u zemlji Moavskoj sa ženom svojom i sa dva sina svoja. 1.Moj. 12, 10. 5.Moj. 28, 38. Sud. 2, 16. Sud. 17, 8. 1.Car. 18, 2. Mih. 5, 2.
  2. A ime tomu čovjeku bješe Elimeleh, a ženi mu ime Nojemina, a imena dvojice sinova njegovijeh Malon i Heleon; i bijahu Efraćani, iz Vitlejema Judina; i dođoše u zemlju Moavsku i nastaniše se ondje. 1.Moj. 35, 19. Sud. 3, 30.
  3. Potom umrije Elimeleh muž Nojeminin i ona osta sa dva sina svoja.
  4. Oni se oženiše Moavkama: jednoj bješe ime Orfa a drugoj Ruta; i ondje stajahu do deset godina.
  5. Potom umriješe obojica, Malon i Heleon; i žena osta bez dva sina svoja i bez muža svojega.
  6. Tada se ona podiže sa snahama svojima da se vrati iz zemlje Moavske, jer ču u zemlji Moavskoj da je Gospod pohodio narod svoj davši im hljeba. 1.Moj. 28, 20. 1.Moj. 48, 15. 2.Moj. 4, 31. 2.Moj. 16, 4. 2.Moj. 16, 6. Psal. 80, 14. Psal. 104, 14. Psal. 111, 5. Psal. 132, 15. Psal. 145, 15. Prič. 30, 8. Isa. 55, 10. Jer. 29, 10. Sof. 2, 7. Zah. 10, 3. Mat. 6, 11. Luka 1, 68.
  7. I izide iz mjesta gdje bijaše, i obje snahe njezine s njom; pođoše putem da se vrate u zemlju Judinu.
  8. Tada reče Nojemina objema snahama svojima: idite, vratite se svaka u dom matere svoje; Gospod neka vam učini milost kao što vi učiniste umrlima i meni. Isu. 24, 15. 2.Tim. 1, 16.
  9. Da vam da Gospod da nađete počinak svaka u domu muža svojega. I poljubi ih; a one povikavši zaplakaše, Ruta 3, 1.
  10. I rekoše joj: ne, nego ćemo se s tobom vratiti u tvoj narod.
  11. A Nojemina im reče: idite natrag, kćeri moje; što biste išle sa mnom? zar ću još imati sinova u utrobi svojoj da vam budu muževi? 1.Moj. 38, 11. 5.Moj. 25, 5.
  12. Vratite se, kćeri moje, idite; jer sam ostarjela i nijesam za udaju. A i da kažem da se nadam i da se još noćas udam, i da rodim sinove,
  13. Zar ćete ih vi čekati dok odrastu? zar ćete toga radi stajati neudate? Nemojte, kćeri moje; jer su moji jadi veći od vaših, jer se ruka Gospodnja podigla na me. Sud. 2, 15. Jov 19, 21. Psal. 32, 4. Psal. 38, 2. Psal. 39, 9. Rim. 7, 3.
  14. Tada one podigavši glas svoj plakaše opet; i Orfa poljubi svekrvu svoju; a Ruta osta kod nje. 5.Moj. 4, 4. 5.Moj. 10, 20. Prič. 17, 17. Jovan 6, 66. Jevr. 10, 39.
  15. A ona joj reče: eto, jetrva se tvoja vratila narodu svojemu i k bogovima svojim; vrati se i ti za jetrvom svojom. Isu. 24, 15. Isu. 24, 19. Isu. 24, 21. Sud. 11, 24.
  16. Ali Ruta reče: nemoj me nagovarati da te ostavim i od tebe otidem; jer kuda god ti ideš, idem i ja; i gdje se god ti nastaniš, nastaniću se i ja; tvoj je narod moj narod, i tvoj je Bog moj Bog.
  17. Gdje ti umriješ, umrijeću i ja, i ondje ću biti pogrebena. To neka mi učini Gospod i to neka mi doda, smrt će me samo rastaviti s tobom. 1.Sam. 3, 17. 1.Sam. 20, 13. 1.Car. 2, 23. 2.Car. 6, 31.
  18. A ona kad vidje da je tvrdo naumila ići s njom, presta je odvraćati. Dela. 21, 14.
  19. Tako idoše obje dok ne dođoše u Vitlejem; a kad dođoše u Vitlejem, sav grad uzavre njih radi, i govorahu: je li to Nojemina? Isa. 23, 7. Plač. 2, 15. Mat. 21, 10.
  20. A ona im govoraše: ne zovite me više Nojemina, nego me zovite Mara, jer mi velike jade zadade svemogući. Prič. 14, 10.
  21. Obilna sam otišla, a praznu me vrati Gospod. Zašto me zovete Nojemina, kad me Gospod obori i svemogući me ucvijeli. 1.Sam. 2, 7. Jov 19, 21.
  22. Tako dođe natrag Nojemina i s njom Ruta Moavka, snaha njezina, vrativši se iz zemlje Moavske; a dođoše u Vitlejem o početku ječmene žetve. 2.Moj. 9, 31. Ruta 2, 6. 2.Sam. 21, 9.