BIBLIJA ILI SVETO PISMO

Četvrta knjiga Mojsijeva - 32. glava

  1. A sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi imahu vrlo mnogo stoke, i vidješe zemlju Jazirsku i zemlju Galadsku da je dobra za stoku. 4.Moj. 21, 32. 5.Moj. 33, 21. Isu. 13, 25. 2.Sam. 24, 5. Isa. 16, 8.
  2. I došavši sinovi Gadovi i sinovi Ruvimovi rekoše Mojsiju i Eleazaru svešteniku i knezovima od zbora govoreći:
  3. Atarot i Devon i Jazir i Namra i Esevon i Elealija i Sevama i Navav i Vean, 4.Moj. 32, 36. 4.Moj. 32, 38.
  4. Ta je zemlja, koju Gospod pokori zboru Izrailjskom, dobra za stoku, a sluge tvoje imaju stoke. 4.Moj. 21, 24. 4.Moj. 21, 34.
  5. Ako smo, rekoše, našli milost pred tobom, neka se ta zemlja dade slugama tvojim u našljedstvo, nemoj nas voditi preko Jordana.
  6. A Mojsije reče sinovima Gadovijem i sinovima Ruvimovijem: braća će vaša ići na vojsku, a vi hoćete ovdje da ostanete?
  7. Zašto obarate srce sinovima Izrailjevijem da ne prijeđu u zemlju koju im je dao Gospod?
  8. Tako su učinili oci vaši, kad ih poslah iz Kadis-Varne da uhode zemlju;4.Moj. 13, 4. 5.Moj. 1, 22.
  9. I otidoše do potoka Eshola, i uhodiše zemlju; i oboriše srce sinovima Izrailjevijem da ne idu u zemlju koju im dade Gospod; 4.Moj. 1, 10. 5.Moj. 1, 24.
  10. I razgnjevi se onda Gospod, i zakle se govoreći: 4.Moj. 14, 11. 5.Moj. 1, 34. Psal. 95, 11. Jevr. 3, 8.
  11. Neće ti ljudi koji izađoše iz Misira, od dvadeset godina i više, vidjeti zemlje za koju se zakleh Avramu, Isaku i Jakovu, jer se ne držaše mene sasvijem, 4.Moj. 14, 24. 5.Moj. 1, 35.
  12. Osim Haleva sina Jefonijina Kenezeja i Isusa sina Navina, jer se sasvijem držaše Gospoda. Isu. 14, 8. Jov 4, 7. Psal. 37, 29. Prič. 11, 31.
  13. I razgnjevi se Gospod na Izrailja, i učini te se potucaše po pustinji četrdeset godina, dokle ne pomrije sav onaj naraštaj koji činjaše zlo pred Gospodom. 4.Moj. 14, 33. 4.Moj. 26, 64.
  14. A vi sada izađoste na mjesto otaca svojih, rod griješnih ljudi, da umnožavate žestinu gnjeva Gospodnjega na Izrailja. 5.Moj. 1, 34.
  15. Ako se odvratite od njega, on će ga još ostaviti u pustinji, i tako ćete upropastiti sav onaj narod. 5.Moj. 30, 17. 2.Dnev. 7, 19. 2.Dnev. 15, 2.
  16. A oni pristupiše opet k njemu, i rekoše mu: mi smo radi samo torove načiniti ovdje za stada svoja i gradove za djecu svoju.
  17. A sami ćemo naoružani junački poći pred sinovima Izrailjevijem, dokle ih ne odvedemo na njihovo mjesto; a naša djeca neka stoje u gradovima tvrdijem radi stanovnika te zemlje. Isu. 4, 12.
  18. Nećemo se vratiti kućama svojim dokle sinovi Izrailjevi ne prime svaki svoje našljedstvo. Isu. 22, 4.
  19. Niti ćemo uzeti našljedstva s njima s onu stranu Jordana ni dalje, ako nam dopadne našljedstvo s ovu stranu Jordana prema istoku. Isu. 12, 1.
  20. Tada im reče Mojsije: ako ćete učiniti tako i ići pod oružjem pred Gospodom na vojsku, 5.Moj. 3, 18. Isu. 1, 13. Isu. 1, 14. Isu. 4, 12. Isu. 22, 1.
  21. Ako svaki od vas pod oružjem prijeđe preko Jordana pred Gospodom, dokle ne otjera ispred sebe neprijatelja svojih,
  22. I dokle se ne pokori zemlja pred Gospodom, pa se onda vratite i ne zgriješite Gospodu ni Izrailju, onda će ova zemlja pripasti vama u našljedstvo pred Gospodom. 5.Moj. 3, 12. 5.Moj. 3, 20. Isu. 1, 15. Isu. 11, 23. Isu. 13, 8. Isu. 13, 32. Isu. 22, 4.
  23. Ako li ne učinite tako, gle, zgriješićete Gospodu, i znajte da će vas grijeh vaš stići. 1.Moj. 4, 7. 1.Moj. 44, 16. Psal. 140, 11. Prič. 13, 21. Isa. 3, 11. Isa. 59, 12. Rim. 2, 9. 1.Kor. 4, 5.
  24. Gradite sebi gradove za djecu svoju i torove za stoku svoju; i što je izašlo iz usta vaših, učinite. 4.Moj. 32, 16. 4.Moj. 32, 34.
  25. I rekoše Mojsiju sinovi Gadovi i sinovi Ruvimovi govoreći: sluge će tvoje učiniti kako gospodar naš zapovijeda.
  26. Djeca naša i žene naše, stada naša i sva stoka naša ovdje će ostati u gradovima Galadskim; Isu. 1, 14.
  27. A sluge će tvoje prijeći svaki naoružan, da se bije pred Gospodom, kao što govori gospodar naš. Isu. 4, 12.
  28. Tada Mojsije zapovjedi za njih Eleazaru svešteniku i Isusu sinu Navinu i glavarima od domova otačkih među sinovima Izrailjevijem,
  29. I reče im: ako prijeđu sinovi Gadovi i sinovi Ruvimovi s vama preko Jordana, svi oružani, da se biju pred Gospodom, i kad vam bude zemlja pokorena, onda podajte njima zemlju Galadsku u našljedstvo. Isu. 12, 6.
  30. Ako li ne prijeđu s vama pod oružjem, onda neka im bude našljedstvo među vama u zemlji Hananskoj.
  31. I odgovoriše sinovi Gadovi i sinovi Ruvimovi govoreći: kako je Gospod kazao slugama tvojim tako ćemo učiniti.
  32. Prijeći ćemo pod oružjem pred Gospodom u zemlju Hanansku, a naše našljedstvo da bude s ovu stranu Jordana.
  33. I dade Mojsije sinovima Gadovijem i sinovima Ruvimovijem i polovini plemena Manasije sina Josifova carstvo Siona cara Amorejskoga i carstvo Oga cara Vasanskoga, zemlju i gradove po međama njezinijem, gradove one zemlje unaokolo. 4.Moj. 21, 24. 4.Moj. 34, 14. 5.Moj. 2, 30. 5.Moj. 3, 1. 5.Moj. 3, 7. 5.Moj. 3, 12. Isu. 12, 2. Isu. 12, 6. Isu. 13, 8. Isu. 14, 3. Isu. 22, 4. 1.Sam. 13, 7. Psal. 135, 10. Psal. 136, 18. Psal. 136, 21.
  34. I sagradiše sinovi Gadovi Devon i Atarot i Aroir. 4.Moj. 33, 45. 5.Moj. 2, 36. Isa. 17, 2.
  35. I Atrot-Sofan i Jazir i Jogveju, 4.Moj. 1, 1. 4.Moj. 1, 3.
  36. I Vet-Nimru i Vet-Aran, gradove tvrde, i torove za stoku. 4.Moj. 32, 3.
  37. A sinovi Ruvimovi sagradiše Esevon i Elealiju i Kirijatajim, Isu. 13, 19.
  38. I Navon i Velmeon predjenuvši im imena, i Sivmu; i nadješe druga imena gradovima koje sagradiše. 2.Moj. 23, 13. 4.Moj. 22, 41. Isa. 16, 8. Isa. 46, 1.
  39. A sinovi Mahira sina Manasijina otidoše u Galad, i uzeše ga, i izagnaše Amoreje koji bijahu ondje. 1.Moj. 50, 23. 4.Moj. 26, 29. Isu. 17, 1.
  40. I Mojsije dade Galad Mahiru sinu Manasijinu, koji se ondje naseli. 5.Moj. 3, 12. Isu. 17, 1.
  41. I Jair sin Manasijin otide i uze sela njihova i prozva ih sela Jairova. 5.Moj. 3, 14. Sud. 10, 4. 1.Car. 4, 13. 1.Dnev. 2, 21. 1.Dnev. 2, 23.
  42. I Navav otide i uze Kenat sa selima njegovijem, i prozva ga Navav po imenu svojemu. 2.Sam. 18, 18. Psal. 49, 11.