BIBLIJA ILI SVETO PISMO

Četvrta knjiga Mojsijeva - 14. glava

  1. Tada se podiže sav zbor i stade vikati, i narod plakaše onu noć. 2.Moj. 13, 17.
  2. I vikahu na Mojsija i na Arona svi sinovi Izrailjevi; i sav zbor reče im: kamo da smo pomrli u zemlji Misirskoj ili da pomremo u ovoj pustinji! 5.Moj. 28, 68. Psal. 106, 25.
  3. Zašto nas vodi Gospod u tu zemlju da izginemo od mača, žene naše i djeca naša da postanu roblje? Nije li bolje da se vratimo u Misir?
  4. I rekoše među sobom: da postavimo starješinu, pa da se vratimo u Misir. Nem. 9, 17. Psal. 78, 12. Isa. 19, 11. Isa. 30, 4.
  5. Tada Mojsije i Aron padoše ničice pred svijem zborom sinova Izrailjevijeh. 4.Moj. 20, 6.
  6. A Isus sin Navin i Halev sin Jefonijin između onijeh što uhodiše zemlju, razdriješe haljine svoje,
  7. I rekoše svemu zboru sinova Izrailjevijeh govoreći: zemlja koju prođosmo i uhodismo, vrlo je dobra zemlja.
  8. Ako smo mili Gospodu, on će nas odvesti u tu zemlju, i daće nam je; a to je zemlja u kojoj teče mlijeko i med. 4.Moj. 13, 28. 5.Moj. 10, 15. 2.Sam. 15, 25. 1.Car. 10, 9. Psal. 22, 8. Psal. 147, 10. Isa. 62, 4.
  9. Samo se ne odmećite Gospoda, i ne bojte se naroda one zemlje; jer ih možemo pojesti; otstupio je od njih zaklon njihov, a s nama je Gospod, ne bojte ih se. 1.Moj. 48, 21. 2.Moj. 33, 16. 4.Moj. 24, 8. 5.Moj. 9, 7. 5.Moj. 20, 1. 5.Moj. 20, 3. 2.Dnev. 15, 2. Isa. 41, 10.
  10. Tada reče sav zbor da ih pobiju kamenjem; ali se pokaza slava Gospodnja svijem sinovima Izrailjevijem u šatoru od sastanka. 2.Moj. 16, 10. 2.Moj. 17, 4. 2.Moj. 24, 16. 3.Moj. 9, 23.
  11. I reče Gospod Mojsiju: dokle će me vrijeđati taj narod? kad li će mi vjerovati poslije tolikih znaka što sam učinio među njima?Psal. 78, 22. Jovan 12, 37. Jevr. 3, 8.
  12. Udariću ga pomorom, i rasuću ga; a od tebe ću učiniti narod velik i jači od ovoga. 2.Moj. 32, 10.
  13. A Mojsije reče Gospodu: ali će čuti Misirci, između kojih si izveo ovaj narod silom svojom, Isu. 7, 9. Jezek. 20, 9.
  14. I reći će s ljudima ove zemlje, koji su čuli da si ti, Gospode, bio usred naroda i da si se očima viđao, Gospode, i oblak tvoj da je stajao nad njima, i u stupu od oblaka da si išao pred njima danju i u stupu ognjenom noću; 2.Moj. 15, 14. Nem. 9, 12.
  15. Pa kad pobiješ ovaj narod, sve do jednoga, govoriće narodi, koji su čuli pripovijest o tebi, govoreći:
  16. Nije mogao Gospod dovesti naroda ovoga u zemlju koju im je sa zakletvom obećao, zato ih pobi u pustinji. Isu. 7, 9.
  17. Neka se dakle proslavi sila Gospodnja, kao što si rekao govoreći:
  18. Gospod dugo čeka i obilan je milošću, prašta bezakonje i grijeh, ali ne pravda krivoga, nego pohodi bezakonje otačko na sinovima do trećega i četvrtoga koljena. 2.Moj. 34, 7. Psal. 103, 8. Psal. 145, 8. Jona 4, 2.
  19. Oprosti bezakonje ovomu narodu radi velike milosti svoje, kao što si praštao narodu ovomu od Misira dovde. Rim. 11, 22.
  20. A Gospod reče: praštam po riječi tvojoj. Jer. 31, 2. Jak. 5, 16. 1.Jov. 5, 14.
  21. Ali tako ja živ bio, i tako sva zemlja bila puna slave Gospodnje, Psal. 72, 19. Isa. 5, 16. Isa. 6, 4. Isa. 11, 9. Jezek. 18, 3. Avak. 2, 14. Otkr. 11, 15.
  22. Ti ljudi koji vidješe slavu moju i znake moje što sam učinio u Misiru i u ovoj pustinji, i kušaše me već deset puta, i ne poslušaše riječi moje, 1.Moj. 31, 7. 5.Moj. 1, 31. Psal. 95, 11. Jevr. 4, 6.
  23. Neće vidjeti zemlje koju sa zakletvom obećah ocima njihovijem, neće vidjeti ni jedan od onijeh koji me uvrijediše.5.Moj. 1, 35. Psal. 95, 11. Psal. 106, 26. Jezek. 20, 15. Jevr. 3, 18.
  24. A slugu svojega Haleva, u kojem bješe drugi duh i koji se sasvijem mene držao, njega ću odvesti u zemlju u koju je išao, i sjeme će je njegovo naslijediti. Psal. 25, 13. Psal. 37, 11. Isa. 33, 15. Mat. 5, 5.
  25. Ali Amalik i Hananej sjede u dolini, zato se sjutra vratite natrag, i idite u pustinju k Crvenom Moru. Sud. 11, 16.
  26. Još reče Gospod Mojsiju i Aronu govoreći:
  27. Dokle će taj zli zbor vikati na me? Čuo sam viku sinova Izrailjevijeh, kojom viču na me.2.Moj. 16, 12. 2.Moj. 16, 28. Mat. 17, 17. Mar. 9, 19. 1.Kor. 10, 10.
  28. Kaži im: tako ja živ bio, kaže Gospod, učiniću vam onako kako ste govorili i ja čuh. Psal. 106, 26. Jezek. 20, 13. Jevr. 3, 17.
  29. U ovoj će pustinji popadati mrtva tjelesa vaša, i svi između vas koji su izbrojeni u svem broju vašem od dvadeset godina i više, koji vikaste na me, 4.Moj. 26, 64. Isu. 5, 4. Psal. 78, 33. Jezek. 20, 13. Jevr. 3, 17.
  30. Nećete ući u zemlju, za koju podigav ruku svoju zakleh se da ću vas naseliti u njoj, osim Haleva sina Jefonijina i Isusa sina Navina. 5.Moj. 1, 36. Isu. 14, 10.
  31. A djecu vašu, za koju rekoste da će postati roblje, njih ću odvesti, i oni će poznati zemlju za koju vi ne marite. Psal. 106, 24. Prič. 1, 25. Jevr. 12, 16.
  32. A vaša tjelesa mrtva će popadati u ovoj pustinji. 1.Kor. 10, 5.
  33. A djeca vaša biće pastiri po pustinji četrdeset godina, i nosiće kar za preljube vaše, dokle ne ispropadaju tjelesa vaša u pustinji. 4.Moj. 32, 13. 5.Moj. 2, 14. Psal. 107, 4. Psal. 107, 40.
  34. Po broju dana, za koje uhodiste zemlju, četrdeset dana, na svaki dan po godinu, nosićete grijehe svoje, četrdeset godina, i poznaćete da sam prekinuo s vama. 4.Moj. 13, 26. 1.Car. 8, 56. Psal. 77, 8. Psal. 95, 10. Jevr. 4, 1.
  35. Ja Gospod rekoh, i tako ću učiniti svemu tom zboru zlomu, koji se sabrao na me: u pustinji će propasti i tu pomrijeti. 4.Moj. 23, 19. 4.Moj. 27, 3.
  36. A ljudi koje bješe poslao Mojsije da uhode zemlju, i koji vrativši se pobuniše sav zbor da viče na nj, prosuvši zao glas o zemlji, 4.Moj. 13, 32.
  37. Ti ljudi, koji prosuše zao glas o zemlji, pomriješe od pomora pred Gospodom; Jer. 28, 16. 1.Kor. 10, 10. Jevr. 3, 17. Juda 1, 5.
  38. A Isus sin Navin i Halev sin Jefonijin ostaše živi između ljudi koji su išli da uhode zemlju. Isu. 14, 6.
  39. I Mojsije kaza sve ove riječi svijem sinovima Izrailjevijem, i narod plaka veoma. Prič. 19, 3. Mat. 8, 12. Jevr. 12, 17.
  40. A sjutradan ustavši pođoše navrh gore, i rekoše: evo nas, idemo na mjesto za koje je govorio Gospod, jer zgriješismo. 5.Moj. 1, 41. Prop. 9, 3. Mat. 7, 21. Luka 13, 25.
  41. Ali Mojsije reče: zašto prestupate zapovijest Gospodnju? Od toga neće biti ništa. 2.Dnev. 24, 20. Jov 9, 4. Isa. 59, 1. Jer. 2, 37. 1.Kor. 10, 22.
  42. Ne idite gore, jer Gospod nije među vama; nemojte da vas pobiju neprijatelji vaši. 5.Moj. 1, 42. Psal. 44, 1.
  43. Jer je Amalik i Hananej tamo pred vama, i izginućete od mača, jer odustaviste Gospoda, pa neće ni Gospod biti s vama. Sud. 16, 20.
  44. Ali oni ipak navališe da idu navrh gore; ali kovčeg zavjeta Gospodnjega i Mojsije ne izađoše iz okola.
  45. Tada siđe Amalik i Hananej, koji življahu u onoj gori, i razbiše ih i baciše dori do Orme.