BIBLIJA ILI SVETO PISMO

Knjiga proroka Isaije - 44. glava

  1. Ali sada čuj, Jakove, slugo moj, i Izrailju, kojega izabrah. Isa. 41, 8. Jer. 30, 10.
  2. Ovako veli Gospod, koji te je stvorio i sazdao od utrobe materine, i koji ti pomaže: ne boj se, slugo moj Jakove, i mili, kojega izabrah. 5.Moj. 32, 15. Isa. 49, 1. Isa. 49, 5.
  3. Jer ću izliti vodu na žednoga i potoke na suhu zemlju, izliću duh svoj na sjeme tvoje i blagoslov svoj na tvoje natražje. Mal. 3, 10. Jovan 7, 38.
  4. I procvjetaće kao u travi, kao vrbe pokraj potoka.
  5. Ovaj će reći: ja sam Gospodnji, a onaj će se zvati po imenu Jakovljevu, a drugi će se pisati svojom rukom Gospodnji, i prezivaće se imenom Izrailjevijem.2.Moj. 13, 9. Nem. 9, 38. Jer. 32, 10.
  6. Ovako govori Gospod car Izrailjev i izbavitelj njegov, Gospod nad vojskama: ja sam prvi i ja sam pošljednji, i osim mene nema Boga. Isa. 41, 4. Isa. 43, 1. Otkr. 1, 8.
  7. I ko kao ja oglašuje i objavljuje ovo, ili mi uređuje otkako naselih stari narod? Neka im javi što će biti i što će doći.
  8. Ne bojte se i ne plašite se; nijesam li ti davno kazao i objavio? vi ste mi svjedoci; ima li Bog osim mene? Da, nema stijene, ne znam ni jedne.5.Moj. 4, 35. 1.Sam. 2, 2. 2.Sam. 22, 32.
  9. Koji grade rezane likove, svi su ništa, i mile stvari njihove ne pomažu ništa, i one su im svjedoci da ne vide i ne razumiju, da bi se posramili. 5.Moj. 4, 28. Psal. 115, 4. Psal. 115, 8. Isa. 41, 24. Isa. 41, 29. Isa. 42, 17.
  10. Ko gradi boga i lije lik, nije ni na kaku korist. Isa. 40, 20. Jer. 10, 5. Avak. 2, 18.
  11. Gle, svi će se drugovi njegovi posramiti, i umjetnici više od drugih ljudi; neka se skupe svi i stanu, biće ih strah i posramiće se svi. Psal. 97, 7. Isa. 42, 17.
  12. Kovač kliještima radi na živom ugljevlju, i kuje čekićem, i radi snagom svoje ruke, gladuje, te iznemogne, i ne pije vode, te sustane. Isa. 40, 19.
  13. Drvodjelja rasteže vrvcu i bilježi crvenilom, teše i zaokružuje, i načinja kao lik čovječji, kao lijepa čovjeka, da stoji u kući. Isa. 41, 7.
  14. Siječe sebi kedre, i uzima česvinu i hrast ili što je najčvršće među drvljem šumskim; sadi jasen, i od dažda raste.
  15. I biva čovjeku za oganj, i uzme ga, te se grije; upali ga, te peče hljeb; i još gradi od njega boga i klanja mu se; gradi od njega lik rezan, i pada na koljena pred njim.
  16. Polovinu loži na oganj, uz polovinu jede meso ispekavši pečenje, i biva sit, i grije se i govori: aha, ogrijah se, vidjeh oganj.
  17. A od ostatka gradi boga, rezan lik svoj, pada pred njim na koljena i klanja se, i moli mu se i govori: izbavi me, jer si ti bog moj.
  18. Ne znaju, niti razumiju, jer su im oči zaslijepljene da ne vide, i srca, da ne razumiju. Psal. 81, 12. Isa. 45, 20. Rim. 11, 8. Rim. 11, 10. 2.Sol. 2, 11.
  19. Niti uzimaju na um, nema znanja ni razuma da bi koji rekao: polovinu ovoga spalih na oganj, i na uglju od njega ispekoh hljeb, ispekoh meso i jedoh; i od ostatka eda li ću načiniti gad, i panju drvenom hoću li se klanjati?
  20. Taki se hrani pepelom, prevareno srce zavodi ga da ne može izbaviti duše svoje, niti reći: nije li laž što mi je u desnici? 5.Moj. 11, 16. Psal. 144, 8. Prič. 16, 25. Os. 4, 12. Rim. 1, 21. 2.Sol. 2, 11.
  21. Pamti to, Jakove i Izrailju, jer si moj sluga; ja sam te sazdao, sluga si moj, Izrailju, neću te zaboraviti.
  22. Rasuću kao oblak prijestupe tvoje, i grijehe tvoje kao maglu; vrati se k meni, jer sam te izbavio. Isa. 1, 18. Isa. 43, 1. Isa. 43, 25. Isa. 53, 11. Jer. 33, 8. Mih. 7, 18. Rim. 5, 16. 1.Kor. 6, 20. Kol. 1, 14. 1.Pet. 1, 18.
  23. Pjevajte, nebesa, jer Gospod učini, podvikujte, nizine zemaljske, popijevajte, gore, šume i sva drva u njima, jer izbavi Gospod Jakova i proslavi se u Izrailju. Psal. 69, 34. Psal. 148, 9. Isa. 42, 10. Otkr. 18, 20.
  24. Ovako govori Gospod, izbavitelj tvoj, koji te je sazdao od utrobe materine: ja Gospod načinih sve: razapeh nebo sam, rasprostrijeh zemlju sam sobom; Jov 9, 8. Jov 19, 25. Psal. 104, 2. Isa. 40, 22. Isa. 43, 1. Isa. 43, 14. Isa. 49, 1.
  25. Uništujem znake lažljivcima, i vrače obezumljujem, vraćam natrag mudarce, i pretvaram mudrost njihovu u ludost;Jer. 50, 36. Mih. 3, 7. 1.Kor. 1, 20.
  26. Potvrđujem riječ sluge svojega, i navršujem savjet glasnika svojih; govorim Jerusalimu: naselićeš se; i gradovima Judinijem: sazidaćete se; i pustoline njihove podignuću; Dan. 9, 12. Zah. 1, 6. Zah. 1, 17. Mat. 5, 18.
  27. Govorim dubini: presahni i isušiću rijeke tvoje; Jer. 50, 38.
  28. Govorim Kiru: pastir si moj; i izvršiće svu volju moju, i kazaće Jerusalimu: sazidaćeš se; i crkvi: osnovaćeš se. 2.Dnev. 36, 22.