BIBLIJA ILI SVETO PISMO

Druga knjiga Mojsijeva - 17. glava

  1. I podiže se iz pustinje Sina sav zbor sinova Izrailjevih putem svojim po zapovjesti Gospodnjoj, i stadoše u oko u Rafidinu; a ondje ne bješe vode da narod pije. 2.Moj. 16, 1. 2.Moj. 19, 2. 4.Moj. 33, 12. 4.Moj. 33, 14.
  2. I narod se svađaše s Mojsijem govoreći: daj nam vode da pijemo. A on im reče: što se svađate sa mnom? što kušate Gospoda? 4.Moj. 20, 3. 5.Moj. 6, 16. Psal. 78, 18. Psal. 78, 41. Isa. 7, 12. Mat. 4, 7. 1.Kor. 10, 9.
  3. Ali narod bješe ondje žedan vode, te vikaše narod na Mojsija, i govoraše: zašto si nas izveo iz Misira da nas i sinove naše i stoku našu pomoriš žeđu? 2.Moj. 16, 2.
  4. A Mojsije zavapi ka Gospodu govoreći: šta ću činiti s ovijem narodom? Još malo pa će me zasuti kamenjem. 1.Sam. 30, 6. Jovan 8, 59. Jovan 10, 31.
  5. A Gospod reče Mojsiju: prođi pred narod, i uzmi sa sobom starješine Izrailjske, i štap svoj kojim si udario vodu uzmi u ruku svoju, i idi. 4.Moj. 20, 8. Jezek. 2, 6.
  6. A ja ću stajati pred tobom ondje na stijeni na Horivu; a ti udari u stijenu, i poteći će iz nje voda da pije narod. I učini Mojsije tako pred starješinama Izrailjskim. Nem. 9, 15. Psal. 78, 15. Psal. 81, 7. Psal. 105, 41. Psal. 114, 8. Isa. 48, 21. 1.Kor. 10, 4.
  7. A mjesto ono prozva Masa i Meriva zato što se svađaše sinovi Izrailjevi i što kušaše Gospoda govoreći: je li Gospod među nama ili nije? 4.Moj. 27, 14. 5.Moj. 6, 16. 5.Moj. 9, 22. Psal. 95, 8.
  8. Ali dođe Amalik da se bije s Izrailjem u Rafidinu. 1.Moj. 36, 12. 4.Moj. 24, 20. 5.Moj. 25, 17. 1.Sam. 15, 2.
  9. A Mojsije reče Isusu: izberi nam ljude, te izađi i bij se s Amalikom; a ja ću sjutra stati na vrh brda sa štapom Božjim u ruci. 2.Dnev. 6, 34. Dela. 7, 45. Jevr. 4, 8.
  10. I učini Isus kako mu reče Mojsije, i pobi se s Amalikom; a Mojsije i Aron i Or izađoše na vrh brda.
  11. I dokle Mojsije držaše u vis ruke svoje, nadbijahu Izrailjci, a kako bi spustio ruke, odmah nadbijahu Amaličani. Isu. 8, 26. Jak. 5, 16.
  12. Ali ruke Mojsiju otežaše, zato uzeše kamen i podmetnuše poda nj, te sjede; a Aron i Or držahu mu ruke jedan s jedne strane a drugi s druge, i ne klonuše mu ruke do zahoda sunčanoga.
  13. I razbi Isus Amalika i narod njegov oštrijem mačem.
  14. Potom reče Gospod Mojsiju: zapiši to za spomen u knjigu, i kaži Isusu neka pamti da ću sasvijem istrijebiti spomen Amalikov ispod neba. 2.Moj. 34, 27. 5.Moj. 25, 19. 1.Sam. 30, 1. 2.Sam. 8, 12. Jezd. 9, 14.
  15. Tada načini Mojsije oltar, i nazva ga: Gospod zastava moja.
  16. I reče: što se ruka bješe podigla na prijesto Gospodnji, Gospod će ratovati na Amalika od koljena do koljena.