BIBLIJA ILI SVETO PISMO

Knjiga Nemijina - 9. glava

  1. Potom dvadeset četvrtoga dana toga mjeseca skupiše se sinovi Izrailjevi posteći i u kostrijeti i posuvši se zemljom. Isu. 7, 6. 1.Sam. 4, 12. 2.Sam. 1, 2. Nem. 8, 2. Jov 2, 12.
  2. I odvoji se sjeme Izrailjevo od svijeh tuđinaca, i stadoše te ispovijedahu grijehe svoje i bezakonja otaca svojih. Jezd. 10, 11. Nem. 13, 3. Prič. 28, 13. Jer. 3, 13. 1.Jov. 1, 7.
  3. I stajahu na svom mjestu, te im se čitaše zakon Gospoda Boga njihova četvrt dana, a drugu četvrt ispovijedahu se i poklanjahu se Gospodu Bogu svojemu.Nem. 8, 7.
  4. A Isus i Vanije, Kadmilo, Sevanija, Vunije, Serevija, Vanije i Hananije popevši se na mjesto podignuto za Levite vapijahu glasom velikim ka Gospodu Bogu svojemu. 2.Dnev. 6, 12.
  5. I rekoše Leviti Isus i Kadmilo, Vanije, Asavnija, Serevija, Odija, Sevanija i Petaja: ustanite, blagosiljajte Gospoda Boga svojega od vijeka do vijeka; i da se blagosilja ime tvoje slavno i uzvišeno svrh svakoga blagoslova i hvale. 2.Moj. 15, 6. 2.Moj. 15, 11. 1.Dnev. 29, 13. 2.Kor. 4, 6.
  6. Ti si sam Gospod; ti si stvorio nebo, nebesa nad nebesima i svu vojsku njihovu, zemlju i sve što je na njoj, mora i sve što je u njima, i ti oživljavaš sve to, i vojska nebeska tebi se klanja. 5.Moj. 6, 4. 5.Moj. 10, 14. Psal. 36, 6. Isa. 37, 16. Mar. 12, 29. Otkr. 14, 7.
  7. Ti si Gospod Bog, koji si izabrao Avrama i izveo iz Ura Haldejskoga i nadio mu ime Avraam;1.Moj. 11, 31.
  8. I našao si srce njegovo vjerno pred sobom, i učinio si s njim zavjet da ćeš dati zemlju Hanansku, Hetejsku, Amorejsku, Ferezejsku i Jevusejsku i Gergesejsku, da ćeš dati sjemenu njegovu, i ispunio si riječi svoje, jer si pravedan. Isu. 23, 14.
  9. Jer si pogledao na muku otaca naših u Misiru, i viku njihovu čuo si na Moru Crvenom;
  10. I učinio si znake i čudesa na Faraonu i na svijem slugama njegovijem i na svem narodu zemlje njegove, jer si znao da su obijesno postupali s njima; i stekao si sebi ime, kao što se vidi danas. 2.Moj. 9, 16. Jer. 32, 20. Dan. 9, 15. Rim. 9, 17.
  11. I more si razdvojio pred njima, te prijeđoše posred mora suhim, i bacio si u dubine one koji ih gnahu kao kamen u vodu.
  12. I u stupu od oblaka vodio si ih danju a noću u stupu ognjenom svijetleći im putem kojim će ići. 2.Moj. 13, 21.
  13. I sišao si na goru Sinajsku i govorio s njima s neba, i dao im sudove prave i zakone istinite, uredbe i zapovijesti dobre. Psal. 19, 8. Rim. 7, 12.
  14. I obznanio si im subotu svoju svetu, i dao im zapovijesti i uredbe i zakon preko Mojsija sluge svojega. 1.Moj. 2, 3. 2.Moj. 20, 8. Isa. 56, 2. Mar. 2, 27. Jevr. 4, 9.
  15. I hljeb s neba dao si im u gladi njihovoj, i vodu iz kamena izveo si im u žeđi njihovoj, i rekao si im da idu i naslijede zemlju za koju si podigao ruku svoju da ćeš im je dati. 2.Moj. 15, 14. 5.Moj. 1, 8. Jovan 6, 31.
  16. Ali oni i oci naši uzobijestiše se i otvrdnuše vratom svojim i ne slušaše zapovijesti tvojih. 5.Moj. 31, 27. 2.Dnev. 30, 8. Psal. 106, 6. Jer. 19, 15.
  17. Ne htješe slušati, i ne opominjaše se čudesa tvojih koja si im činio, nego otvrdnuše vratom svojim, i u odmetu svom postavljaše sebi vođa da se vrate u ropstvo svoje. Ali ti, Bože, koji opraštaš, koji si žalostiv i milostiv, koji dugo trpiš i velike si milosti, nijesi ih ostavio.2.Moj. 34, 6. 4.Moj. 14, 4. 4.Moj. 14, 18. Psal. 78, 11. Psal. 86, 5. Psal. 86, 15. Joil 2, 13.
  18. I onda kad načiniše sebi tele liveno i rekoše: ovo je tvoj Bog koji te je izveo iz Misira, i huliše veoma,
  19. Ni onda ih radi velike milosti svoje nijesi ostavio u pustinji; stup od oblaka nije otstupao od njih danju vodeći ih putem, niti stup ognjeni noću svijetleći im putem kojim će ići. 2.Moj. 13, 21. 4.Moj. 14, 14. Psal. 106, 45.
  20. I dao si im dobri svoj duh da ih urazumljuje, i mane svoje nijesi ustegao od usta njihovijeh, i vode si im dao u žeđi njihovoj. 4.Moj. 11, 17. Isa. 63, 11.
  21. I četrdeset godina hranio si ih u pustinji, ništa im nije nedostajalo: odijelo im ne ovetša i noge im ne otekoše. 5.Moj. 8, 4. Psal. 34, 10.
  22. I dao si im carstva i narode, i podijelio si ih po krajevima, jer naslijediše zemlju Sionovu, zemlju cara Esevonskoga, i zemlju cara Vasanskoga;
  23. I umnožio si sinove njihove kao zvijezde nebeske, i uveo si ih u zemlju za koju si rekao ocima njihovijem da će ući u nju i naslijediti je. 1.Moj. 15, 5. 5.Moj. 28, 62. 1.Dnev. 27, 23.
  24. I uđoše sinovi njihovi i naslijediše zemlju, i pokorio si im Hananeje stanovnike zemaljske i predao ih u njihove ruke, i careve njihove i narode zemaljske, da čine od njih što im je volja.
  25. I tako uzeše tvrde gradove i zemlju rodnu, i naslijediše kuće pune svakoga dobra, studence iskopane, vinograde, maslinike i voćke mnoge, i jedoše i nasitiše se i ugojiše se, i blagovahu po velikoj tvojoj dobroti. 5.Moj. 6, 11. 5.Moj. 8, 7. 5.Moj. 32, 15. 1.Car. 8, 66. Dan. 11, 24. Os. 13, 6. Rim. 2, 4.
  26. Ali te razgnjeviše i odmetnuše se tebe: baciše zakon tvoj za leđa i proroke tvoje pobiše, koji im svjedočahu da bi ih obratili k tebi, i huliše veoma.Jezek. 23, 35. Mat. 23, 37. Mar. 12, 5. Dela. 7, 52.
  27. Zato si ih davao u ruke neprijateljima njihovijem koji ih mučiše. A kad u nevolji svojoj vikaše k tebi, ti si ih uslišio s neba i po velikoj milosti svojoj davao si im izbavitelje, koji ih izbavljaše iz ruku neprijatelja njihovijeh.
  28. Ali čim otpočinuše, opet činiše zlo pred tobom, zato si ih ostavljao u ruku neprijatelja njihovijeh da vladaju njima; a kad se obraćaše i vikaše k tebi, ti si ih uslišio s neba i izbavljao ih po milosti svojoj mnogo puta.
  29. I opominjao si ih da bi ih obratio k zakonu svojemu, ali oni bijahu obijesni i ne slušaše zapovijesti tvojih i griješiše o tvoje zakone, koje ko vrši živ će biti kroz njih; i izmičući ramena svoja otvrdnuše vratom svojim i ne slušaše.3.Moj. 18, 5. 5.Moj. 4, 26. Jer. 23, 3. Os. 6, 5. Mat. 19, 17. Luka 10, 28. Rim. 10, 5. Gal. 3, 12.
  30. I trpio si ih mnogo godina opominjući ih duhom svojim preko proroka svojih; ali ne slušaše; tada si ih dao u ruke narodima zemaljskim. Psal. 78, 8. Psal. 78, 40. Isa. 28, 10. Isa. 63, 10. Jer. 7, 25. Jer. 34, 17. Dela. 7, 51.
  31. Ali radi milosti svoje velike nijesi dao da sasvijem propadnu niti si ih ostavio, jer si Bog milostiv i žalostiv. Jer. 5, 10.
  32. Sada dakle, Bože naš, Bože veliki, silni i strašni, koji čuvaš zavjet i milost, nemoj da je malo pred tobom što nas snađe sva ova muka, careve naše, knezove i sveštenike naše i proroke naše i oce naše i sav narod tvoj od vremena careva Asirskih do danas. 2.Car. 17, 3. Isa. 7, 17. Dan. 9, 6.
  33. Ti si pravedan u svemu što nas je snašlo, jer si ti pravo učinio a mi smo bezbožno radili. 1.Moj. 18, 25. Psal. 119, 137. Dan. 9, 14.
  34. I carevi naši, knezovi naši i oci naši ne izvršivaše zakona tvojega niti mariše za zapovijesti tvoje i svjedočanstva tvoja, kojima si im svjedočio. Dan. 9, 6.
  35. Jer u carstvu svom i u velikom dobru tvom koje si im činio, i u zemlji prostranoj i rodnoj koju si im dao, ne služiše tebi niti se povratiše od zlijeh djela svojih.
  36. Evo, mi smo danas robovi; i još u zemlji, koju si dao ocima našim da jedu rod njezin i dobra njezina, evo mi smo robovi u njoj. 5.Moj. 28, 48.
  37. I ona rod svoj obilati rađa carevima koje si postavio nad nama za grijehe naše, i koji gospodare nad našim tjelesima i nad stokom našom po svojoj volji, te smo u velikoj tjeskobi. 5.Moj. 28, 33. 5.Moj. 28, 48.
  38. A radi svega toga činimo tvrd zavjet i pišemo, a knezovi naši, Leviti naši, sveštenici naši pečate.