BIBLIJA ILI SVETO PISMO

Knjiga Nemijina - 4. glava

  1. A kad ču Sanavalat da zidamo zid, razgnjevi se i rasrdi se vrlo, i rugaše se Jevrejima, Jezd. 4, 1. Nem. 2, 10. Nem. 4, 7. Psal. 2, 1. Psal. 2, 4. Dela. 5, 17.
  2. I govoraše pred braćom svojom i vojnicima Samarijskim: šta rade ti nemoćni Judejci? hoćemo li ih ostaviti? hoće li prinositi žrtve? hoće li sada svršiti? eda li će u život povratiti iz praha kamenje spaljeno? Zah. 4, 10.
  3. A Tovija Amonac koji bijaše uza nj reče: neka zidaju; da lisica dođe, provaliće kameni zid njihov.Nem. 2, 10. Nem. 2, 19.
  4. Čuj, Bože naš, kako nas preziru; obrati rug njihov na njihovu glavu, i daj da budu grabež u zemlji gdje bi robovali.Psal. 123, 3. Isa. 53, 3. Luka 16, 14.
  5. I ne pokrivaj bezakonja njihova, i grijeh njihov da se ne izbriše pred tobom, jer te dražiše za one koji zidaju. Psal. 109, 14. Isa. 2, 9. Jer. 18, 23.
  6. I tako zidasmo zid, i sav se zid sastavi do polovine, i narod imaše volju da radi. Psal. 122, 3.
  7. A kad ču Sanavalat i Tovija i Arapi i Amonci i Azoćani da se opravlja zid Jerusalimski i da se počelo zatvorati što je provaljeno, razgnjeviše se vrlo; Jer. 41, 10.
  8. I složiše se svi zajedno da dođu i da udare na Jerusalim i da smetu. Psal. 2, 1. Isa. 8, 9. Dela. 23, 12.
  9. A mi se molismo Bogu svojemu i postavljasmo stražu prema njima dan i noć od straha njihova. Jov 22, 27. Psal. 50, 15. Mat. 26, 41.
  10. A Judejci rekoše: klonula je snaga nosiocima, a praha ima mnogo, ne možemo zidati zida.2.Dnev. 34, 13. Nem. 4, 2.
  11. A naši neprijatelji rekoše: da ne doznadu i ne opaze dokle ne dođemo usred njih, pa ćemo ih pobiti i prekinuti posao.
  12. Ali dođoše Judejci koji kod njih življahu, i kazaše nam deset puta: čuvajte sva mjesta kuda se ide k nama.
  13. Tada namjestih narod u nizima iza zida i na strmenima, postavih narod po porodicama s mačevima i kopljima i lukovima.
  14. I razgledavši ustah i rekoh starješinama i glavarima i ostalom narodu: ne bojte ih se. Pomenite Gospoda velikoga i strašnoga, i bijte se za braću svoju, za sinove svoje i kćeri svoje, za žene svoje i kuće svoje. 4.Moj. 14, 9. 5.Moj. 1, 29. 5.Moj. 10, 17. 2.Sam. 10, 12. Jov 37, 22. Jevr. 12, 20. Jevr. 12, 28.
  15. A kad čuše neprijatelji naši da smo doznali, razbi Gospod njihovu namjeru, i mi se vratismo svi k zidu, svaki na svoj posao. Jov 5, 12. Psal. 33, 10.
  16. I od tada polovina mojih momaka poslovaše, a druga polovina držaše koplja i štitove i lukove i oklope, i knezovi stajahu iza svega doma Judina.
  17. I koji zidahu i koji nošahu teret i koji tovarahu, svaki jednom rukom rađaše a u drugoj držaše koplje.Psal. 149, 6. 1.Kor. 16, 13. Ef. 6, 10.
  18. A koji zidahu, svaki imahu mač pripasan uz bedricu, i tako zidahu. A trubač stajaše kod mene.Nem. 4, 13.
  19. Jer rekoh starješinama i glavarima i ostalom narodu: posao je velik i dug, i mi smo se rasuli po zidu daleko jedan od drugoga.
  20. Gdje čujete trubu da trubi, onamo trčite k nama; Bog naš vojevaće za nas. 2.Moj. 14, 14. 5.Moj. 1, 30. 5.Moj. 3, 22. Isu. 23, 10.
  21. Tako rađasmo posao, i polovina ih držaše koplja od zore pa dokle zvijezde ne izidu.
  22. U to vrijeme još rekoh narodu: svaki s momkom svojim neka noćuje u Jerusalimu da bi nam noću stražili a danju radili.
  23. A ja i moja braća i momci moji i stražari što idu za mnom nećemo svlačiti sa sebe haljina; u svakoga da je mač i voda.