BIBLIJA ILI SVETO PISMO

Prva knjiga o carevima - 19. glava

  1. A Ahav pripovjedi Jezavelji sve što je učinio Ilija i kako je sve proroke isjekao mačem. 1.Car. 18, 40.
  2. Tada Jezavelja posla glasnike k Iliji i poruči mu: tako da učine bogovi i tako da dodadu, ako sjutra u ovo doba ne učinim od tebe što je od kojega god tijeh.Ruta 1, 17. 1.Car. 2, 23. 1.Car. 20, 10. Prič. 27, 1. Jer. 20, 9.
  3. A on videći to usta i otide duše svoje radi, i dođe u Virsaveju Judinu, i ondje ostavi momka svojega. Jer. 20, 9. Jer. 26, 21.
  4. A sam otide u pustinju dan hoda; i došav sjede pod smreku, i zaželje da umre, i reče: dosta je već, Gospode, primi dušu moju, jer nijesam bolji od otaca svojih. 4.Moj. 11, 15. Jona 4, 3. Jona 4, 8. Fil. 1, 21.
  5. Potom leže i zaspa pod smrekom. A gle, anđeo taknu ga i reče mu: ustani, jedi. Psal. 34, 7. Zah. 4, 1. Dela. 12, 7. Jevr. 1, 14.
  6. A on pogleda, i gle, čelo glave mu hljeb na ugljenu pečen i krčag vode. I jede i napi se, pa leže opet.
  7. A anđeo Gospodnji dođe opet drugom, i taknu ga govoreći: ustani, jedi, jer ti je put dalek.
  8. A on ustavši jede i napi se; potom okrijepiv se onijem jelom ide četrdeset dana i četrdeset noći dokle dođe na goru Božiju Horiv. 2.Moj. 3, 1. 2.Moj. 24, 18. 5.Moj. 9, 9. 5.Moj. 9, 18. Mat. 4, 2. Luka 4, 2.
  9. A ondje uđe u jednu pećinu i zanoći u njoj; i gle, riječ Gospodnja dođe mu govoreći: šta ćeš ti tu, Ilija? 2.Moj. 33, 21. Jona 4, 5.
  10. A on reče: revnovah veoma za Gospoda Boga nad vojskama; jer sinovi Izrailjevi ostaviše zavjet tvoj, tvoje oltare razvališe, i proroke tvoje pobiše mačem; a ja ostah sam, pa traže dušu moju da mi je uzmu. 2.Moj. 20, 5. 1.Car. 18, 4. 1.Car. 18, 22. 1.Car. 18, 30. 1.Car. 19, 14. 1.Car. 22, 8. 2.Car. 10, 16. Psal. 69, 9. Rim. 11, 3.
  11. A on reče: izidi i stani na gori pred Gospodom. I gle, Gospod prolažaše, a pred Gospodom velik i jak vjetar, koji brda razvaljivaše i stijene razlamaše; ali Gospod ne bješe u vjetru; a iza vjetra dođe trus; ali Gospod ne bješe u trusu; 2.Moj. 24, 12. Jezek. 1, 4. Naum 1, 6.
  12. A iza trusa dođe oganj; ali Gospod ne bješe u ognju. A iza ognja dođe glas tih i tanak. 4.Moj. 14, 18. Nem. 9, 17. Jov 4, 16. Psal. 86, 15. Psal. 103, 8. Psal. 111, 4. Jovan 10, 3. Jak. 5, 11.
  13. A kad to ču Ilija, zakloni lice svoje plaštem i izašav stade na vratima od pećine. I gle, dođe mu glas govoreći: šta ćeš ti tu, Ilija?2.Moj. 3, 6. Isa. 6, 2.
  14. A on reče: revnovah veoma za Gospoda Boga nad vojskama; jer sinovi Izrailjevi ostaviše zavjet tvoj, tvoje oltare razvališe, i proroke tvoje pobiše mačem; a ja ostah sam, pa traže moju dušu da mi je uzmu.
  15. Tada mu reče Gospod: idi, vrati se svojim putem u pustinju Damaštansku, i kad dođeš pomaži Azaila za cara nad Sirijom. 2.Car. 8, 12. 2.Car. 8, 13.
  16. A Juja sina Nimsijina pomaži za cara nad Izrailjem, a Jelisija sina Safatova iz Avel-Meole pomaži za proroka mjesto sebe. 2.Car. 9, 1. Luka 4, 27.
  17. Jer ko uteče od mača Azailova njega će pogubiti Juj; a ko uteče od mača Jujeva njega će pogubiti Jelisije. 2.Car. 2, 23. 2.Car. 8, 12. 2.Car. 9, 14. 2.Car. 9, 20. Isa. 11, 4. Os. 6, 5. Amos 2, 14. Otkr. 19, 21.
  18. Ali sam ostavio u Izrailju sedam tisuća, koji nijedan ne saviše koljena pred Valom, niti ga ustima svojim cjelivaše. Jov 31, 27. Isa. 1, 9. Jezek. 6, 8. Os. 13, 2. Joil 2, 32. Rim. 11, 4.
  19. I otide odande, i nađe Jelisija sina Safatova gdje ore, a dvanaest jarmova pred njim, i sam bijaše kod dvanaestoga; i idući mimo nj Ilija baci na nj plašt svoj.
  20. A on ostavi volove, i otrča za Ilijom i reče: da cjelujem oca svojega i mater svoju; pa ću ići za tobom. A on mu reče: idi, vrati se, jer šta sam ti učinio? Luka 9, 62.
  21. I on se vrati od njega, i uze jaram volova i zakla ih, i na drvima od pluga skuha meso i dade ga narodu, te jedoše; potom ustavši otide za Ilijom i služaše mu. 2.Moj. 24, 13. 2.Sam. 24, 22. 2.Car. 3, 11. Mat. 4, 18. Luka 5, 27.