BIBLIJA ILI SVETO PISMO

Prva knjiga Mojsijeva - 32. glava

  1. A Jakov otide svojim putem; i sretoše ga anđeli Božiji; Psal. 91, 11. Jevr. 1, 14.
  2. A kad ih ugleda Jakov, reče: ovo je oko Božji. I prozva ono mjesto Mahanaim. Isu. 5, 14. 2.Sam. 2, 8. 2.Car. 6, 16. Psal. 103, 21. Psal. 148, 2. Luka 2, 13.
  3. I Jakov posla pred sobom glasnike k Isavu bratu svojemu u zemlju Sir, krajinu Edomsku.1.Moj. 33, 14. 1.Moj. 36, 6. 5.Moj. 2, 5. Isu. 24, 4.
  4. I zapovjedi im govoreći: ovako kažite gospodaru mojemu Isavu: sluga tvoj Jakov ovako kaže: bio sam došljak kod Lavana i bavio se dosad. Prič. 15, 1.
  5. A imam volova i magaraca, ovaca i sluga i sluškinja, i poslah da javim tebi gospodaru svojemu, eda bih našao milost pred tobom. 1.Moj. 30, 43. 1.Moj. 33, 8.
  6. I vratiše se glasnici k Jakovu i rekoše mu: idosmo do brata tvojega Isava, i eto on ti ide na susret s četiri stotine momaka. 1.Moj. 33, 1.
  7. A Jakov se uplaši jako i zabrinu se; pa razdijeli svoje ljude i ovce i goveda i kamile u dvije čete. 1.Moj. 35, 3. Prič. 2, 11. Ef. 5, 15.
  8. I reče: ako Isav udari na jednu četu i razbije je, da ako druga uteče.
  9. I reče Jakov: Bože oca mojega Avrama i Bože oca mojega Isaka, Gospode, koji si mi kazao: vrati se u zemlju svoju i u rod svoj, i ja ću ti biti dobrotvor! 1.Moj. 28, 13. 1.Moj. 31, 3. Psal. 50, 15.
  10. Nijesam vrijedan tolike milosti i tolike vjere što si učinio sluzi svojemu; jer samo sa štapom svojim prijeđoh preko Jordana, a sada sam gospodar od dvije čete. 1.Moj. 24, 27. 2.Sam. 9, 8. Jov 8, 7.
  11. Izbavi me iz ruke brata mojega, iz ruke Isavove, jer se bojim da ne dođe i ubije mene i mater s djecom. Psal. 59, 1. Os. 10, 14.
  12. A ti si kazao: zaista ja ću ti biti dobrotvor, i učiniću sjeme tvoje da ga bude kao pijeska morskoga, koji se ne može izbrojiti od množine. 1.Moj. 28, 13. 4.Moj. 10, 29.
  13. I zanoći ondje onu noć, i uze što mu dođe do ruke, da pošlje na dar Isavu bratu svojemu, 1.Moj. 43, 11.
  14. Dvjesta koza s dvadeset jaraca, dvjesta ovaca s dvadeset ovnova,
  15. Trideset kamila dojilica s kamiladma, četrdeset krava s desetoro teladi, dvadeset magarica s desetoro magaradi.
  16. I predade ih slugama svojim, svako stado napose, i reče slugama: idite naprijed preda mnom, ostavljajući dosta mjesta između jednoga stada i drugoga. 1.Sam. 25, 19.
  17. I zapovjedi prvomu govoreći: kad sreteš Isava brata mojega, pa te zapita: čiji si? i kuda ideš? i čije je to što goniš pred sobom?
  18. A ti reci: sluge tvojega Jakova, a ovo šalje na dar gospodaru svojemu Isavu, a eto i sam ide za nama.
  19. Tako zapovjedi i drugomu i trećemu i svijema koji iđahu za stadom, i reče: tako kažite Isavu kad naiđete na nj.
  20. I još kažite: eto, Jakov sluga tvoj ide za nama. Jer govoraše: ublažiću ga darom koji ide preda mnom, pa ću mu onda vidjeti lice, da ako me lijepo primi. Prič. 21, 14.
  21. Tako otide dar naprijed, a on prenoći onu noć kod čete svoje.
  22. I po noći usta, i uze obje žene i dvije robinje i jedanaestoro djece svoje; i prebrodi brod Javok. 5.Moj. 3, 16.
  23. A pošto njih uze i prevede preko potoka, preturi i ostalo što imaše.
  24. A kad osta Jakov sam, tada se jedan čovjek rvaše s njim do zore.
  25. I kad vidje da ga ne može svladati, udari ga po zglavku u stegnu, te se Jakovu iščaši stegno iz zglavka, kad se čovjek rvaše s njim.Mat. 26, 41. 2.Kor. 12, 7.
  26. Pa onda reče: pusti me, zora je. A Jakov mu reče: neću te pustiti dokle me ne blagosloviš. Os. 12, 5. Luka 24, 28.
  27. A čovjek mu reče: kako ti je ime? A on odgovori: Jakov.
  28. Tada mu reče: otsele se nećeš zvati Jakov, nego Izrailj; jer si se junački borio i s Bogom i s ljudma, i odolio si. 1.Moj. 25, 31. 1.Moj. 27, 33. 1.Sam. 26, 25. Os. 12, 4.
  29. A Jakov zapita i reče: kaži mi kako je tebi ime. A on reče: što pitaš kako mi je ime? I blagoslovi ga ondje. 2.Moj. 3, 13. Sud. 13, 18.
  30. I Jakov nadjede ime onomu mjestu Fanuil; jer, veli, Boga vidjeh licem k licu, i duša se moja izbavi. 1.Moj. 16, 13. 2.Moj. 24, 11. 2.Moj. 33, 20. 5.Moj. 5, 24. Sud. 6, 22. Sud. 13, 22. Isa. 6, 5.
  31. I sunce mu se rodi kad prođe Fanuil, i hramaše na stegno svoje.
  32. Zato sinovi Izrailjevi ne jedu krajeva od mišića na zglavku u stegnu do današnjega dana, što se Jakovu povrijediše krajevi od mišića na zglavku u stegnu.