Šta Biblija govori o Svetom Trojstvu?

Da li postoji samo jedan Bog? Kako razmišljati o Hristu i Svetome Duhu?

BOŽJE JEDINSTVO 

Suprotno neznabožačkim narodima koji su ga okružavali, Izrailj je verovao u postojanje jednoga boga (5. mojsijeva 4,35; 6,4; Isaija 45,5; Zaharija 14,9). Novi zavet takođe naglašava Božje jedinstvo (Marko 12,29-32; Jovan 17,3; 1. Korinćanima 8,4-6; Efescima 4,4-6; 1. Timotiju 2,5). Naglašavanje monoteizma ne protivreči hrišćanskom konceptu o trojedinom Bogu ili Trojstvu – Ocu, Sinu i Svetom Duhu, već potvrđuje da ne postoji panteon raznih bogova.

 

MNOŽINA U BOŽANSTVU

Iako Stari zavet izričito ne uči da je bog trojedini, on nagoveštava množinu u Božanstvu. Ponekad Bog koristi zamenice u množini, kao na primer: „Da načinimo čoveka po svojem obličju.“ (1. Mojsijeva 1,26); „Eto, čovek posta kao jedan od nas.“ (1. Mojsijeva 3,22); „Hajde da siđemo.“ (1. Mojsijeva 11,7) Povremeno je anđeo Gospodnji poistovećen sa Bogom. Javivši se Mojsiju, anđeo gospodnji je rekao: „Ja sam Bog oca tvojega, Bog Isakov i Bog Jakovljev.“ (2. Mojsijeva 3,6)

Razni izveštaji prave razliku između Božjeg Duha i Boga. u Izveštaju o stvaranju „Duh Božji dizaše se nad vodom“. (1. Mojsijeva 1,2) Neki stihovi ne samo što se odnose na Duha već uključuju i treće lice u Božjem delu otkupljenja: „A sada Gospod gospod (Otac) posla me (Božji Sin) i duh njegov (Sveti Duh).“ (Isaija 48,16); „Metnuću ja (Otac) duh svoj u njega (Mesija), sud narodima javljaće.“ (Isaija 42,1)

 

ODNOS U BOŽANSTVU

Prvi Hristov dolazak daje nam mnogo jasniju spoznaju Trojstva. Jovanovo jevanđelje otkriva da je Božanstvo Bog Otac, Bog Sin i Bog Sveti Duh – jedinstvo tri podjednako večne ličnosti koje imaju jedinstven i ljudskom razumu neshvatljiv odnos.

1. Odnos pun ljubavi. Kada je Hristos uzviknuo: „Bože moj, Bože moj zašto si me ostavio?“ (Marko 15,34), On je patio zbog grehom izazvanog udaljavanja svoga Oca. Greh je prekinuo prvobitni odnos između čovečanstva i Boga (1. Mojsijeva 3,6-10; Isaija 59,2). U svojim poslednjim časovima Isus, koji nije poznavao greh, postao je grehom nas radi. Preuzimajući naš greh, naše mesto, On je iskusio razdvajanje od boga, što je bila naša sudbina – i zbog toga umro.

Grešnici nikada neće shvatiti šta je Isusova smrt značila za Božanstvo. Od večnih vremena On je bio sa svojim Ocem i Duhom. Oni su iveli kao podjednako večni, postojali su zajedno u savršenom samopredanju i ljubavi jedan prema drugome. Biti zajedno toliko dugo ističe savršenu, apsolutnu ljubav koja postoji u Božanstvu. „Bog je ljubav“ (1. Jovanova 4,8) znači da je Svako od Njih živeo tako za Drugoga da su iskusili potpunu sreću.

Ljubav je tačno opisana u 1. Korinćanima 13. glavi. Neko će se možda pitati kako se osobina dugog trpljenja ili strpljenja primenjuje u Božanstvu koje ima savršen odnos ljubavi. Strpljenje je najpre bilo potrebno u postupanju sa pobunjenim anđelima, a kasnije sa ljudskim bićima koja su zastranila.

Među Ličnostima trojedinog Boga ne postoji nikakva razlika. Sve tri Ličnosti su božanske, ali, ipak, dele svoje božanske moći i osobine. U ljudskim organizacijama konačna izvršna vlast počiva na jednoj osobi – na predsedniku, kralju, premijeru. U Božanstvu konačna izvršna vlast počiva na sva tri Člana. Dok Božanstvo nije jedno u ličnosti, Bog je jedan u ciljevima, umu i karakteru. Jedinstvo ne poništava jasno obeležeje ličnosti Oca, Sina i Svetoga Duha niti razdvojenost ličnosti u Božanstvu razara monoteističko isticanje Svetog pisma da su Otac, Sin i Sveti Duh jedan Bog.

2. Delotvoran odnos. U Božanstvu postoji ekonomičnost funkcija. Bog nepotrebno ne udvostručava posao. Red je najvažniji zakon Neba i Bog radi uredno. Ova urednost proizstiče od Božanstva i čuva jedinstvo Božanstva. Otac radi kao izvor, Sin kao posrednik, a Duh kao Onaj koji ostvaruje ili primenjuje.

Utelovljenje jasno pokazuje radni odnos tri lica Božanstva. Otac je dao svoga Sina, Hristos se sam dao, a Sveti Duh pripremio Isusovo rođenje (Jovan 3,16; Matej 1,18.20). anđeoska objava Mariji jasno ukazuje na delovanje Trojice u tajni da je Bog postao čovek. „Duh sveti doći će na tebe, i sila najvišega oseniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se sin Božij.“ (Luka 1,35)

Svaki član Božanstva bio je prisutan prilikom Hristovog krštenja: Otac dajući ohrabrenje (Matej 3,17), Hristos dopuštajući da bude kršten kao naš primer (Matej 3,13-15) i Duh predajući sebe Isusu da bi Mu dao silu (Luka 3,21.22)

Na kraju svog zemaljskog života, Isus je obećao da će poslati Svetoga Duha kao savetnika i pomoćnika (Jovan 14,16). Samo nekoliko časova kasnije, viseći na krstu, Isus je povikao svom Ocu: „Oče moj, oče moj zašto si me ostavio?“ (Matej 27,46) U tim trenucima koji predstavljaju vrhunac u istoriji spasenja Otac, Sin i Sveti Duh bili su deo tog prizora.

Danas, Otac i Sin dopiru do nas preko Svetoga Duha, Isus je rekao : „A kad dođe utešitelj, koga ću vam poslati od oca, Duh istine, koji od oca izlazi, on će svedočiti za mene.“ (Jovan 15,26) Otac i Sin šalju Duha da otkrije Hrista svakom čoveku. Veliki zadatak Trojstva je da donese Boga i saznanje o Hristu svakome (Jovan 17,3), a Hrista učini prisutnim i stvarnim (Matej 28,20; uporedi: Jevrejima 13,5). Oni koji veruju izabrani su za spasenje, kako Petar kaže, „po proviđenju boga Oca, svetinjom Duha dovedenim u poslušanje i kropljenje krvi Isusa Hrista“. (1. Petrova 1,2)

Apostolski blagoslov uključuje sva tri Lica Božanstva. „Blagodat Gospoda našega Isusa Hrista i ljubav Boga i oca i zajednica svetoga Duha sa svima vama.“ (2. Korinćanima 13,13) Hristos se nalazi na prvom mestu. Božja dodirna tačka sa ljudskim rodom bila je i jeste preko Isusa Hrista – Boga koji je postao čovek. Iako sva tri lica trojstva rade zajednički na spasavanju, samo je Isus živeo kao čovek, umro kao čovek i postao naš Spasitelj (Jovan 6,47; Matej 1,21; Dela 4,12). Ali pošto „Bog beše u Hristu, i svet pomiri sa sobom“ (2. Korinćanima 5,19), Bog takođe može da se označi kao naš Spasitelj (uporedi: Titu 3,4), jer nas je On spasao preko Hrista Spasitelja (Efescima 5,23: Filibljanima 3,20; uporedi: Titu 3,6).

U ekonomičnosti funkcija, pojedinačni članovi božanstva obavljaju određene zadatke u spasavanju čoveka. Delatnost Svetoga Duha ne dodaje ništa toj dovoljnosti žrtve koju je Isus Hristos podneo na krstu. Preko Svetog Duha objektivno pomirenje na krstu, primenjuje se subjektivno kada se Hristos pomirenja useli. Zbog toga apostol Pavle govori o „Hristu u vama, nad slave“. (Kološanima 1,27)

 

USREDSREĐENOST NA SPASENJE

Prva crkva krštavala je ljude u ime Oca, Sina i Svetoga Duha (Matej 28,19). Ali pošto se preko Isusa otkrila Božja ljubav i namera, Biblija je usredsređena na Njega. On je nada unapred prikazana u starozavetnim žrtvama i praznicima. On je Onaj koji zauzima središte u Jevanđeljima. On je Jevanđelje – Radosna vest – koju su apostoli objavljivali u propovedima i spisima – Blažena nada. Stari zavet iščekivao je Njegov dolazak; Novi zavet izveštava o Njegovom prvom dolasku i očekuje Njegov ponovni dolazak.

Hristos, posrednik između boga i nas, na taj način sjedinjuje nas sa Božanstvom. Isus je „put, istina i život“. (Jovan 14,6) Jevanđelje je usredsređeno na Ličnost a ne samo na običaj. Ono predstavlja odnos, a ne samo pravila – jer hrišćanstvo je Hristos. U Njemu nalazimo suštinu, sadržaj i kontekst za celu istinu i život.

Gledajući na krst mi netremice gledamo Božje srce. Na napravi za mučenje On je izlio svoju ljubav za nas. Preko Hrista ljubav božanstva ispunjava naša bolna, prazna srca. Hristos je visio tamo kao Božji dar i naša zamena. Na Golgoti Bog je sišao na najnižu tačku na Zemlji da se sretne sa nama, ali zato mi možemo da se popnemo na najviše mesto. Kada pođemo na Golgotu, penjemo se visoko, najviše što je moguće prema Bogu.

Trojstvo je na krstu u potpunosti otkrilo nesebičnost. Tamo je naše najpotpunije otkrivenje o Bogu. Hristos je postao čovek da bi umro za ljudski rod. On je cenio nesebičnost više od svoga života. Tamo je Hristos postao naša „pravda i osvećenje i izbavljenje“. (1. Korinćanima 1,30) Bez obzira kakva je naša vrednost ili značaj koji imamo ili ćemo ikada imati, on proističe iz Njegove žrtve na krstu.

Jedini pravi Bog je Bog krsta. Hristos je svemiru otkrio beskrajnu ljubav Božanstva i Njegovu spasonosnu silu. On je otkrio trojedinog Boga koji je bio voljan da prođe kroz samrtnu patnju razdvajanja zbog bezuslovne ljubavi prema buntovnoj planeti. Sa ovog krsta Bog nam objavljuje svoj poziv ljubavi; Pomirite se „i mir Božji koji prevazilazi svaki um, da sačuva srca vaša i misli vaše u Gospodu Isusu“. (Filibljanima 4,7)