BIBLIJA ILI SVETO PISMO

Prva knjiga Samuilova - 2. glava

  1. I Ana se pomoli i reče: razveseli se srce moje u Gospodu; podiže se rog moj u Gospodu; otvoriše se usta moja na neprijatelje moje, jer sam radosna radi spasenja tvojega. Psal. 9, 14. Psal. 13, 5. Luka 1, 46. Fil. 4, 6.
  2. Nema svetoga kao što je Gospod; jer nema drugoga osim tebe; i nema stijene kao što je Bog naš. 2.Moj. 15, 11. 5.Moj. 4, 35. Psal. 73, 25. Isa. 6, 3.
  3. Ne govorite više ponosito, i neka ne izlaze iz usta vaših riječi ohole; jer je Gospod Bog koji sve zna, i on udešava namjere. Mal. 3, 13.
  4. Luk junacima slomi se, i iznemogli opasaše se snagom. Psal. 18, 38.
  5. Koji bijahu siti, naimaju se za hljeb; a koji bijahu gladni, nijesu više; i nerotkinja rodi sedmoro, a koja imaše djece, iznemože. Psal. 68, 6. Psal. 113, 9. Psal. 119, 9. Isa. 54, 1. Jer. 15, 9. Luka 1, 53. Gal. 4, 27.
  6. Gospod ubija, i oživljuje; spušta u grob, i izvlači. 5.Moj. 32, 39. 2.Car. 5, 7. Jov 5, 18. Os. 6, 1. Jovan 5, 25. Otkr. 1, 18.
  7. Gospod siromaši, i bogati; ponižuje, i uzvišuje. 2.Car. 9, 6. Jov 1, 21. Psal. 75, 7. Psal. 102, 10.
  8. Siromaha podiže iz praha, i iz bunjišta uzvišuje ubogoga da ga posadi s knezovima, i daje im da naslijede prijesto slave; jer su Gospodnji temelji zemaljski, i na njima je osnovao vasiljenu. 1.Moj. 41, 14. 1.Sam. 15, 17. Jov 36, 7. Psal. 75, 3. Dan. 4, 17. Jevr. 1, 3. Jak. 2, 5. Otkr. 1, 6. Otkr. 3, 21.
  9. Sačuvaće noge milijeh svojih, a bezbožnici će umuknuti u mraku; jer svojom snagom neće čovjek nadjačati. 1.Sam. 14, 6. Psal. 91, 11.
  10. Koji se suprote Gospodu, satrće se; na njih će zagrmjeti s neba; Gospod će suditi krajevima zemaljskim, i daće snagu caru svojemu, i uzvisiće rog pomazaniku svojemu. Psal. 96, 13. Jezek. 29, 21.
  11. Potom otide Elkana u Ramat kući svojoj, a dijete služaše Gospodu pred Ilijem sveštenikom. 1.Sam. 3, 1.
  12. A sinovi Ilijevi bijahu nevaljali, i ne znadijahu za Gospoda. 5.Moj. 13, 13. 1.Sam. 3, 13. Rim. 1, 28.
  13. Jer u tijeh sveštenika bješe običaj prema narodu: kad ko prinošaše žrtvu, dolažaše momak sveštenikov dok se kuhaše meso s viljuškama trokrakim u ruci,
  14. I zabadaše u sud, ili u kotao, ili u tavu, ili u lonac, i što se god nabode na viljuške uzimaše sveštenik. Tako činjahu svemu Izrailju koji dolažaše u Silom.
  15. Tako i prije nego bi zapalili salo, došao bi momak sveštenikov, te bi rekao čovjeku koji prinošaše žrtvu: daj meso da ispečem svešteniku, jer ti neću primiti mesa kuhana, nego sirovo.
  16. Ako bi mu tada čovjek odgovorio: neka se prvo zapali salo, pa onda uzmi što ti god duša želi; on bi rekao: ne, nego daj sada, ako li ne daš, uzeću silom.
  17. I grijeh onijeh mladića bijaše vrlo velik pred Gospodom, jer ljudi ne marahu za prinos Gospodnji. 1.Moj. 6, 11. Mal. 1, 7. Mal. 2, 8. Rim. 2, 24.
  18. A Samuilo služaše pred Gospodom još dijete u oplećku lanenom. 2.Moj. 28, 4.
  19. A mati mu načini mali plašt i donese mu, i tako činjaše svake godine dolazeći s mužem svojim da prinese žrtvu godišnju.
  20. A Ilije blagoslovi Elkanu i ženu njegovu govoreći: Gospod da ti da poroda od te žene za ovoga kojega je dala Gospodu! I otidoše u svoje mjesto. Ruta 4, 12.
  21. I Gospod pohodi Anu, i ona zatrudnje i rodi tri sina i dvije kćeri. A dijete Samuilo rastijaše pred Gospodom. 1.Moj. 21, 1. Luka 2, 40.
  22. A Ilije bijaše vrlo star, i ču sve što činjahu sinovi njegovi svemu Izrailju, i kako spavahu sa ženama koje dolažahu gomilama na vrata šatora od sastanka.
  23. I govoraše im: zašto to radite? jer čujem zle riječi o vama od svega naroda.
  24. Nemojte, djeco moja; jer nije dobro što čujem; otpađujete narod Gospodnji.
  25. Kad čovjek zgriješi čovjeku, sudiće mu sudija; ali kad ko zgriješi Gospodu, ko će moliti za nj? Ali ne poslušaše oca svojega, jer Gospod šćaše da ih ubije. 4.Moj. 15, 30. 5.Moj. 2, 30. Prič. 15, 10.
  26. A dijete Samuilo rastijaše i bijaše mio i Gospodu i ljudima.Prič. 3, 4. Luka 2, 40. Dela. 2, 47. Rim. 14, 8.
  27. Tada dođe čovjek Božji k Iliju, i reče mu: ovako veli Gospod: ne javih li se domu oca tvojega, kad bijahu u Misiru u kući Faraonovoj? 2.Moj. 4, 14. 1.Sam. 3, 12. 1.Car. 13, 1.
  28. I izabrah ga između svijeh plemena Izrailjevijeh sebi za sveštenika da prinosi žrtve na oltaru mojem i da kadi kadom i nosi oplećak preda mnom, i dadoh domu oca tvojega sve žrtve ognjene sinova Izrailjevijeh? 2.Moj. 28, 1. 3.Moj. 2, 3.
  29. Zašto gazite žrtvu moju i prinos moj, koje sam zapovjedio da se prinose u šatoru? i paziš sinove svoje većma nego mene, da se gojite prvinama svijeh prinosa Izrailja naroda mojega? 5.Moj. 12, 5. 5.Moj. 32, 15. Mal. 1, 12.
  30. Zato Gospod Bog Izrailjev kaže: rekao sam doista: dom tvoj i dom oca tvojega služiće preda mnom dovijeka; ali kaže Gospod: neće biti tako, jer one ću poštovati koji mene poštuju, a koji mene preziru, biće prezreni.4.Moj. 11, 20. 2.Sam. 12, 9. 1.Dnev. 15, 2. Psal. 18, 20. Psal. 91, 14. Prič. 4, 8. Jer. 18, 9. Mal. 2, 9.
  31. Gle, idu dani, kad ću odsjeći tebi ruku i ruku domu oca tvojega, da ne bude starca u domu tvojem.1.Sam. 4, 11.
  32. I vidjećeš nevolju u šatoru mjesto svega dobra što je Gospod činio Izrailju; neće biti starca u domu tvojem dovijeka. Zah. 8, 4.
  33. A koga od tvojih ne istrijebim ispred oltara svojega, onaj će ostati da ti čile oči i da ti se cvijeli duša; i sav podmladak doma tvojega umiraće u najboljim godinama.
  34. I ovo da ti je znak što će doći na oba sina tvoja, na Ofnija i Finesa: u jedan dan poginuće obojica. 1.Sam. 4, 11.
  35. A sebi ću podignuti sveštenika vjerna, on će raditi po srcu mojemu i po duši mojoj; i sazidaću mu tvrd dom, i on će hoditi pred pomazanikom mojim vazda. 2.Sam. 7, 11. 1.Car. 2, 35. 1.Dnev. 17, 10. 1.Dnev. 17, 25. Psal. 2, 2. Jevr. 2, 17.
  36. I ko ostane od doma tvojega, doći će da mu se pokloni za srebrn novac i za komad hljeba, i govoriće: primi me u kaku službu svešteničku da imam komad hljeba. 1.Car. 2, 27.