BIBLIJA ILI SVETO PISMO

Prva knjiga Samuilova - 18. glava

  1. I kad svrši razgovor sa Saulom, duša Jonatanova prionu za dušu Davidovu, i Jonatan ga zapazi kao svoju dušu. 1.Moj. 44, 30. 5.Moj. 13, 6. 1.Sam. 19, 2. 1.Sam. 20, 17. 1.Sam. 20, 30. 2.Sam. 1, 26. 2.Sam. 18, 33. Prič. 18, 24. Jovan 15, 17. Kol. 2, 2. 1.Jov. 3, 12.
  2. I uze ga Saul taj dan, i ne dade mu da se vrati kući oca svojega. 1.Sam. 8, 11. 1.Sam. 14, 52.
  3. I Jonatan učini vjeru s Davidom, jer ga ljubljaše kao svoju dušu. 1.Sam. 20, 8. 1.Sam. 22, 8. 1.Sam. 23, 18.
  4. I skide Jonatan sa sebe plašt, koji nošaše, i dade ga Davidu, i odijelo svoje i mač svoj i luk svoj i pojas svoj.
  5. I iđaše David na što ga god Saul pošiljaše, i bijaše srećan, i postavi ga Saul nad vojnicima, i omilje svemu narodu, pa i slugama Saulovijem.
  6. A kad se vraćahu, i kad se David vraćaše ubivši Filistejina, izlaziše žene iz svakoga grada Izrailjeva pjevajući i igrajući na susret caru Saulu, s bubnjima i s veseljem i guslama. 2.Moj. 15, 20. Sud. 5, 1. Sud. 11, 34. Psal. 68, 25. Psal. 150, 4. Jer. 31, 4.
  7. I otpijevajući žene jedne drugima uza svirke govorahu: Saul zgubi svoju tisuću, ali David svojih deset tisuća. 2.Moj. 15, 21. Sud. 5, 3. 1.Sam. 21, 10. 1.Sam. 29, 5. 2.Dnev. 5, 13. Psal. 24, 1. Isa. 5, 1.
  8. I razgnjevi se Saul vrlo, i ne biše mu po volji te riječi, i reče: Davidu dadoše deset tisuća, a meni dadoše tisuću; još mu samo carstvo treba.
  9. I od toga dana Saul gledaše poprijeko Davida. 1.Moj. 4, 5. Mat. 20, 15. Luka 15, 28.
  10. A sjutradan napade Saula zli duh Božji, te prorokovaše u kući, a David mu udaraše rukom svojom u gusle kao prije: a Saulu u ruci bješe koplje. 1.Sam. 16, 14. 1.Sam. 19, 9. 1.Sam. 19, 24. Dela. 16, 16.
  11. I Saul baci koplje govoreći: da prikujem Davida za zid. Ali mu se David izmače dva puta. 1.Sam. 19, 10. 1.Sam. 20, 33. Prič. 27, 4.
  12. I Saula bješe strah od Davida, jer Gospod bješe s njim, a od Saula bješe otstupio. 1.Sam. 16, 13. 1.Sam. 20, 13. 1.Sam. 28, 15.
  13. Zato ga ukloni Saul od sebe, i postavi ga tisućnikom; i on odlažaše i dolažaše pred narodom. 4.Moj. 27, 17. 2.Sam. 5, 2.
  14. I David bijaše srećan u svemu što činjaše, jer Gospod bijaše s njim. 1.Moj. 39, 2. Isu. 6, 27. 1.Sam. 10, 7. 1.Sam. 16, 18. Dela. 7, 9.
  15. A Saul videći da je veoma srećan, bojaše ga se.
  16. A sav Izrailj i Juda ljubljaše Davida, jer on odlažaše i dolažaše pred njima.
  17. I reče Saul Davidu: evo, kćer svoju stariju Meravu daću ti za ženu, samo mi budi hrabar i vodi ratove Gospodnje. Jer Saul govoraše: neću da se digne moja ruka na nj, nego Filistejska ruka neka se digne na nj. 4.Moj. 32, 20. 1.Sam. 17, 25. 1.Sam. 18, 25. 1.Sam. 25, 28. 2.Sam. 12, 9.
  18. A David reče Saulu: ko sam ja i kakav je život moj ili dom oca mojega u Izrailju, da budem zet carev? Ruta 2, 10. 1.Sam. 9, 21. 2.Sam. 7, 18. Prič. 15, 33.
  19. A kad dođe vrijeme da Meravu kćer Saulovu dadu Davidu, dadoše je Adrilu Meolaćaninu za ženu. Sud. 7, 22. 2.Sam. 21, 8.
  20. Ali Davida ljubljaše Mihala kći Saulova; a kad to javiše Saulu, bi mu po volji.
  21. I reče Saul: daću mu je da mu bude zamka i da se diže na nj ruka Filistejska. A Davidu reče Saul: bićeš mi danas zet s drugom. 2.Moj. 10, 7. Psal. 7, 14. Prič. 26, 24. Jer. 5, 26.
  22. I zapovjedi Saul slugama svojim: recite Davidu tajno i govorite: gle, omilio si caru, i sve sluge njegove ljube te; budi sada zet carev.
  23. I sluge Saulove rekoše te riječi Davidu, a David reče: mislite li da je lako biti zet carev? ta ja sam siromah i mali čovjek.
  24. I Saulu javiše ovo sluge njegove govoreći: ovako reče David.
  25. A Saul reče: ovako recite Davidu: ne traži car uzdarja, nego sto okrajaka Filistejskih, da se car osveti svojim neprijateljima. A Saul mišljaše kako bi David pao u ruke Filistejima. 1.Moj. 34, 12. 2.Moj. 22, 17. 1.Sam. 14, 24.
  26. I sluge njegove kazaše Davidu te riječi, i Davidu bi po volji da postane carev zet. I vrijeme se još ne navrši.
  27. A David usta i otide sa svojim ljudima, i pobi dvjesta Filisteja. I donese David okrajke njihove, i dadoše ih na broj caru da bi postao carev zet. I Saul mu dade za ženu Mihalu kćer svoju. 2.Sam. 3, 14.
  28. I Saul vidje i pozna da je Gospod sa Davidom; i Mihala kći Saulova ljubljaše ga.
  29. A Saul se još većma poboja Davida; i bijaše Saul jednako neprijatelj Davidu. 1.Sam. 12, 15. Jov 5, 2. Jov 5, 12. Psal. 37, 12. Prop. 4, 4. Jak. 2, 13.
  30. A knezovi Filistejski udarahu; i kad god udarahu, David bijaše srećniji od svijeh sluga Saulovijeh, i ime se njegovo vrlo proslavi. 2.Sam. 11, 1. Luka 21, 15.