BIBLIJA ILI SVETO PISMO

Djela apostolska - 7. glava

  1. A poglavar sveštenički reče: je li dakle tako?
  2. A on reče: ljudi braćo i oci! poslušajte. Bog slave javi se ocu našemu Avraamu kad bješe u Mesopotamiji, prije nego se doseli u Haran, Dela. 22, 1.
  3. I reče mu: iziđi iz zemlje svoje i od roda svojega i iz doma oca svojega, i dođi u zemlju koju ću ti ja pokazati. 1.Moj. 12, 1.
  4. Tada iziđe iz zemlje Haldejske, i doseli se u Haran; i odande, po smrti oca njegova, preseli ga u ovu zemlju u kojoj vi sad živite. 1.Moj. 11, 31. Jevr. 11, 8.
  5. I ne dade mu našljedstva u njoj ni stope; i obreče mu je dati u držanje i sjemenu njegovu poslije njega, dok on još nemaše djeteta. 1.Moj. 12, 7. 2.Moj. 6, 7. 5.Moj. 6, 10. Nem. 9, 8. Nem. 9, 24. Psal. 105, 8.
  6. Ali Bog reče ovako: sjeme tvoje biće došljaci u zemlji tuđoj, i natjeraće ga da služi, i mučiće ga četiri stotine godina. 1.Moj. 15, 13. 2.Moj. 12, 40. Gal. 3, 17. 1.Pet. 2, 11.
  7. I narodu kome će služiti ja ću suditi, reče Bog; i potom će izići, i služiće meni na ovome mjestu. 2.Moj. 3, 12.
  8. I dade mu zavjet obrezanja, i tako rodi Isaka, i obreza ga u osmi dan; i Isak Jakova, i Jakov dvanaest starješina. 1.Moj. 17, 9. 1.Moj. 21, 2. 1.Moj. 25, 26. 1.Moj. 29, 31. 1.Dnev. 1, 34. Mat. 1, 2. Gal. 3, 15. Gal. 3, 17.
  9. I starješine zaviđahu Josifu, i prodadoše ga u Misir; i Bog bješe s njim. 1.Moj. 37, 4. 1.Moj. 39, 2. Psal. 105, 17.
  10. I izbavi ga od sviju njegovijeh nevolja, i dade mu milost i premudrost pred Faraonom carem Misirskijem, i postavi ga poglavarom nad Misirom i nad svijem domom svojijem. 1.Moj. 42, 6. 1.Moj. 45, 8. 1.Sam. 2, 30. Psal. 37, 23. Prič. 8, 15.
  11. A dođe glad na svu zemlju Misirsku i Hanaansku i nevolja velika, i ne nalažahu hrane oci naši.
  12. A Jakov čuvši da ima pšenice u Misiru posla najprije oce naše. 1.Moj. 42, 1.
  13. I kad dođoše drugi put, poznaše Josifa braća njegova, i rod Josifov posta poznat Faraonu. 1.Moj. 45, 3.
  14. A Josif posla i dozva oca svojega Jakova i svu rodbinu svoju, sedamdeset i pet duša. 1.Moj. 45, 9. 1.Moj. 45, 13. 1.Moj. 46, 27. 5.Moj. 10, 22.
  15. I Jakov siđe u Misir, i umrije, on i ocevi naši. 1.Moj. 46, 6. 1.Moj. 49, 33. 2.Moj. 1, 6.
  16. I prenesoše ih u Sihem, i metnuše u grob koji kupi Avraam za novce od sinova Emorovijeh u Sihemu. 1.Moj. 23, 16. 1.Moj. 50, 25. 2.Moj. 13, 19.
  17. I kad se približi vrijeme obećanja za koje se Bog zakle Avraamu, narod se narodi i umnoži u Misiru, 1.Moj. 15, 13.
  18. Dok nasta drugi car u Misiru, koji ne znaše Josifa. 2.Moj. 1, 8.
  19. Ovaj namisli zlo za naš rod, izmuči oce naše da svoju djecu bacahu da ne žive.
  20. U to se vrijeme rodi Mojsije, i bješe Bogu ugodan, i bi tri mjeseca hranjen u kući oca svojega. 2.Moj. 2, 2.
  21. A kad ga izbaciše, uze ga kći Faraonova, i odgaji ga sebi za sina.
  22. I nauči se Mojsije svoj premudrosti Misirskoj, i bješe silan u riječima i u djelima. Luka 24, 19.
  23. A kad mu se navršivaše četrdeset godina, dođe mu na um da obiđe braću svoju, sinove Izrailjeve. 2.Moj. 2, 11.
  24. I vidjevši jednome gdje se čini nepravda, pomože, i pokaja onoga što mu se činjaše nepravda, i ubi Misirca.
  25. Mišljaše pak da braća njegova razumiju da Bog njegovom rukom njima spasenije dade: ali oni ne razumješe.
  26. A sjutradan dođe među takove koji se bijahu svadili, i miraše ih govoreći: ljudi, vi ste braća, zašto činite nepravdu jedan drugome?
  27. A onaj što činjaše nepravdu bližnjemu oturi ga govoreći: ko je tebe postavio knezom i sudijom nad nama? Luka 12, 14. Dela. 4, 7.
  28. Ili i mene hoćeš da ubiješ kao što si juče ubio Misirca?
  29. A Mojsije pobježe od ove riječi, i posta došljak u zemlji Madijamskoj, gdje rodi dva sina. 2.Moj. 2, 15. 4.Moj. 12, 1.
  30. I kad se navrši četrdeset godina, javi mu se u pustinji gore Sinajske anđeo Gospodnji u plamenu ognjenom u kupini. 1.Moj. 48, 16. 2.Moj. 3, 2. 5.Moj. 33, 16. Isa. 63, 9. Zah. 13, 7. Jovan 1, 14. Tit. 2, 13.
  31. A kad Mojsije vidje, divljaše se utvari. A kad on pristupi da vidi, bi glas Gospodnji k njemu:
  32. Ja sam Bog otaca tvojijeh, Bog Avraamov i Bog Isakov i Bog Jakovljev. A Mojsije se bješe uzdrktao i ne smijaše da pogleda. 1.Moj. 50, 24. 2.Moj. 3, 6. 2.Moj. 3, 15. Mat. 22, 32. Jevr. 11, 16.
  33. A Gospod mu reče: izuj obuću sa svojijeh nogu: jer je mjesto na kome stojiš sveta zemlja.Isu. 5, 15.
  34. Ja dobro vidjeh muku svojega naroda koji je u Misiru, i čuh njihovo uzdisanje, i siđoh da ih izbavim: i sad hodi da te pošljem u Misir.
  35. Ovoga Mojsija, kojega oturiše rekavši: ko te postavi knezom i sudijom? ovoga Bog za kneza i izbavitelja posla rukom anđela koji mu se javi u kupini. 2.Moj. 14, 19. Dela. 7, 27.
  36. Ovaj ih izvede učinivši čudesa i znake u zemlji Misirskoj i u Crvenom Moru i u pustinji četrdeset godina. 2.Moj. 12, 41. 2.Moj. 16, 1. 4.Moj. 20, 1. 4.Moj. 20, 16. 5.Moj. 6, 21. Psal. 78, 12. Psal. 95, 9.
  37. Ovo je Mojsije koji kaza sinovima Izrailjevijem: Gospod Bog vaš podignuće vam proroka iz vaše braće, kao mene: njega poslušajte. Mat. 3, 16. Mat. 17, 5. Mar. 9, 7. Jovan 18, 37. Dela. 3, 23.
  38. Ovo je onaj što bješe u crkvi u pustinji s anđelom, koji mu govori na gori Sinajskoj, i s ocima našijem; koji primi riječi žive da ih nama da; 2.Moj. 19, 3. 2.Moj. 21, 1. Isa. 63, 9. Jovan 1, 17. Rim. 3, 2. Gal. 3, 19. Jevr. 2, 2.
  39. Kojega ne htješe poslušati oci naši, nego ga odbaciše, i okrenuše se srcem svojijem u Misir,
  40. Rekavši Aronu: načini nam bogove koji će ići pred nama, jer ovome Mojsiju, koji nas izvede iz zemlje Misirske, ne znamo šta bi. 2.Moj. 32, 1.
  41. I tada načiniše tele, i prinesoše žrtvu idolu, i radovahu se rukotvorini svojoj.
  42. A Bog se okrenu od njih, i predade ih da služe vojnicima nebeskijem, kao što je pisano u knjizi proroka: eda zaklanja i žrtve prinesoste mi za četrdeset godina u pustinji, dome Izrailjev?5.Moj. 17, 3. 2.Car. 17, 16. Psal. 81, 12. Jer. 19, 13. Jezek. 20, 25. Amos 5, 25. Rim. 1, 24. 2.Sol. 2, 11.
  43. I primiste čador Molohov, i zvijezdu boga svojega Remfana, kipove koje načiniste da im se molite; i preseliću vas dalje od Vavilona.
  44. Ocevi naši imahu čador svjedočanstva u pustinji, kao što zapovjedi onaj koji govori Mojsiju da ga načini po onoj prilici kao što ga vidje; 2.Moj. 25, 40. Jevr. 8, 5.
  45. Koji i primiše ocevi naši i donesoše s Isusom Navinom u zemlju neznabožaca, koje oturi Bog ispred lica našijeh otaca, tja do Davida, Isu. 3, 14.
  46. Koji nađe milost u Boga, i izmoli da nađe mjesto Bogu Jakovljevu. 1.Sam. 15, 28. 1.Car. 8, 17. Psal. 78, 68.
  47. A Solomun mu načini kuću.
  48. Ali najviši ne živi u rukotvorenijem crkvama, kao što govori prorok: 2.Dnev. 2, 6. Dela. 17, 24.
  49. Nebo je meni prijestol a zemlja podnožje nogama mojima: kako ćete mi kuću sazidati? govori Gospod; ili koje je mjesto za moje počivanje? Psal. 11, 4. Isa. 66, 1. Mat. 5, 34. Otkr. 3, 21.
  50. Ne stvori li ruka moja sve ovo?
  51. Tvrdovrati i neobrezanijeh srca i ušiju! vi se jednako protivite Duhu svetome; kako vaši oci, tako i vi. Isa. 48, 4. Jezek. 44, 9. Luka 6, 23. Luka 11, 48.
  52. Kojega od proroka ne protjeraše oci vaši? I pobiše one koji naprijed javiše za dolazak pravednika, kojega vi sad izdajnici i krvnici postadoste; 2.Dnev. 36, 16. Jer. 26, 15. Jer. 26, 23. Mat. 23, 34. Luka 11, 48. Dela. 3, 14. 1.Sol. 2, 15.
  53. Koji primiste zakon naredbom anđelskom, i ne održaste. 2.Moj. 20, 1. Dela. 7, 38. Gal. 3, 19. Jevr. 2, 2.
  54. Kad ovo čuše, rasrdiše se vrlo u srcima svojima, i škrgutahu zubima na nj.
  55. A Stefan budući pun Duha svetoga pogleda na nebo i vidje slavu Božiju i Isusa gdje stoji s desne strane Bogu;
  56. I reče: evo vidim nebesa otvorena i sina čovječijega gdje stoji s desne strane Bogu. Dan. 7, 13. Mat. 3, 16.
  57. A oni povikavši iza glasa zatiskivahu uši svoje, i navališe jednodušno na nj.
  58. I izvedavši ga iz grada stadoše ga zasipati kamenjem, i svjedoci haljine svoje metnuše kod nogu mladića po imenu Savla. 3.Moj. 24, 16. 5.Moj. 13, 9. 5.Moj. 17, 7. Jevr. 13, 12.
  59. I zasipahu kamenjem Stefana, koji se moljaše Bogu i govoraše: Gospode Isuse! primi duh moj. Psal. 31, 5.
  60. Onda kleče na koljena i povika iza glasa: Gospode! ne primi im ovo za grijeh. I ovo rekavši umrije. Mat. 5, 44. Luka 6, 28. Luka 6, 29. 1.Sol. 4, 13. Otkr. 14, 13.