BIBLIJA ILI SVETO PISMO

Evanđelje po Luki - 24. glava

  1. A u prvi dan nedjeljni dođoše vrlo rano na grob, i donesoše mirise što pripraviše, i neke druge žene s njima; Mat. 28, 1. Mar. 16, 1. Luka 23, 56. Luka 24, 22. Jovan 20, 1.
  2. Ali nađoše kamen odvaljen od groba. Jovan 11, 38.
  3. I ušavši ne nađoše tijela Gospoda Isusa. Mar. 16, 5.
  4. I kad se one čuđahu tome, gle, dva čovjeka staše pred njima u sjajnijem haljinama; 1.Moj. 18, 2. Mat. 28, 2. Mar. 16, 5. Jovan 20, 12. Dela. 1, 10.
  5. A kad se one uplašiše i oboriše lica k zemlji, rekoše im: što tražite živoga među mrtvima?
  6. Nije ovdje; nego ustade; opomenite se kako vam kaza kad bješe još u Galileji, Mat. 16, 21. Mar. 8, 31. Luka 9, 22.
  7. Govoreći da sin čovječij treba da se preda u ruke ljudi grješnika i da se razapne i treći dan da ustane. Dela. 8, 35.
  8. I opomenuše se riječi njegovijeh. Jovan 2, 22. Jovan 14, 26.
  9. I vrativši se od groba javiše sve ovo jedanaestorici i svima ostalijem. Mat. 28, 8. Mar. 16, 8. Mar. 16, 10.
  10. A to bijaše Magdalina Marija i Jovana i Marija Jakovljeva i ostale s njima koje kazaše ovo apostolima. Luka 8, 3.
  11. I njima se učiniše njihove riječi kao laž, i ne vjerovaše im. Mar. 16, 11. Luka 24, 41.
  12. A Petar ustavši otrča ka grobu, i natkučivši se vidje same haljine gdje leže, i otide čudeći se u sebi šta bi. Jovan 20, 3.
  13. I gle, dvojica od njih iđahu u onaj dan u selo koje bijaše daleko od Jerusalima šeset potrkališta i zvaše se Emaus.
  14. A oni govorahu među sobom o svima ovijem događajima. 5.Moj. 6, 7. Mal. 3, 16.
  15. I kad se oni razgovarahu i zapitivahu jedan drugoga, i Isus približi se, i iđaše s njima. Mat. 18, 20. Mar. 16, 12.
  16. A oči im se držahu da ga ne poznaše. Jovan 20, 14. Jovan 21, 4.
  17. A on im reče: kakav je to razgovor koji imate među sobom idući, i što ste neveseli? Jovan 16, 20.
  18. A jedan po imenu Kleopa, odgovarajući reče mu: zar si ti jedan od crkvara u Jerusalimu koji nijesi čuo šta je u njemu bilo ovijeh dana? Jovan 19, 25.
  19. I reče im: šta? A oni mu rekoše: za Isusa Nazarećanina, koji bješe prorok, silan u djelu i u riječi pred Bogom i pred svijem narodom; Jovan 3, 2. Jovan 6, 14. Dela. 2, 22. Dela. 7, 22.
  20. Kako ga predadoše glavari sveštenički i knezovi naši te se osudi na smrt, i razapeše ga? Dela. 13, 27.
  21. A mi se nadasmo da je on onaj koji će izbaviti Izrailja; ali svrh svega toga ovo je danas treći dan kako to bi.Dela. 1, 6.
  22. A uplašiše nas i žene neke od našijeh koje su bile rano na grobu,
  23. I ne našavši tijela njegova dođoše govoreći da su im se anđeli javili koji su kazali da je on živ.
  24. I idoše jedni od našijeh na grob, i nađoše tako kao što i žene kazaše, ali njega ne vidješe.
  25. I on im reče: o bezumni i sporoga srca za vjerovanje svega što govoriše proroci! Gal. 3, 1.
  26. Nije li to trebalo da Hristos pretrpi i da uđe u slavu svoju? Psal. 22, 1. Psal. 22, 30. Isa. 53, 1. Isa. 53, 11. Dela. 17, 3. 1.Kor. 15, 3. Fil. 2, 6. Fil. 2, 10. Jevr. 2, 8. Jevr. 2, 10. 1.Pet. 1, 11.
  27. I počevši od Mojsija i od sviju proroka kazivaše im što je za njega u svemu pismu. 1.Moj. 3, 15. 1.Moj. 22, 18. 1.Moj. 26, 4. 1.Moj. 49, 10. 4.Moj. 21, 9. 5.Moj. 18, 15. Psal. 16, 9. Psal. 22, 1. Psal. 22, 30. Psal. 132, 11. Isa. 7, 14. Isa. 9, 6. Isa. 40, 10. Jer. 23, 5. Jezek. 37, 25. Dan. 9, 24.
  28. I približiše se k selu u koje iđahu, i on činjaše se da hoće dalje da ide. 1.Moj. 19, 2. 1.Moj. 32, 26. Mar. 6, 48.
  29. I oni ga ustavljahu govoreći: ostani s nama, jer je dan nagao, i blizu je noć. I uđe s njima da noći. Sud. 19, 9. Jovan 4, 40. Dela. 16, 15.
  30. I kad sjeđaše s njima za trpezom, uze hljeb i blagoslovivši prelomi ga i dade im.
  31. Tada se njima otvoriše oči i poznaše ga. I njega nestade.
  32. I oni govorahu jedan drugome: ne goraše li naše srce u nama kad nam govoraše putem i kad nam kazivaše pismo? Psal. 39, 3.
  33. I ustavši onaj čas, vratiše se u Jerusalim, i nađoše u skupu jedanaestoricu i koji bijahu s njima,
  34. Koji govorahu: zaista ustade Gospod, i javi se Simonu. 1.Kor. 15, 5.
  35. I oni kazaše što bi na putu, i kako ga poznaše kad prelomi hljeb.
  36. A kad oni ovo govorahu, i sam Isus stade među njima, i reče im: mir vam. Mar. 16, 14.
  37. A oni se uplašiše, i poplašeni budući, mišljahu da vide duha.
  38. I reče im: šta se plašite? I zašto takove misli ulaze u srca vaša?
  39. Vidite ruke moje i noge moje: ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh tijela i kostiju nema kao što vidite da ja imam. 1.Jov. 1, 1.
  40. I ovo rekavši pokaza im ruke i noge. Jovan 20, 27.
  41. A dok oni još ne vjerovahu od radosti i čuđahu se reče im: imate li ovdje što za jelo? Jovan 21, 5. Dela. 12, 14.
  42. A oni mu daše komad ribe pečene, i meda u satu.
  43. I uzevši izjede pred njima. Dela. 10, 41.
  44. I reče im: ovo su riječi koje sam vam govorio još dok sam bio s vama, da sve treba da se svrši što je za mene napisano u zakonu Mojsijevu i u prorocima i u psalmima. Mat. 16, 21.
  45. Tada im otvori um da razumiju pismo. Mar. 9, 31. Dela. 16, 14. 2.Kor. 4, 6.
  46. I reče im: tako je pisano, i tako je trebalo da Hristos postrada i da ustane iz mrtvijeh treći dan;
  47. I da se propovijeda pokajanje u ime njegovo i oproštenje grijeha po svijem narodima počevši od Jerusalima. 1.Moj. 12, 3. Psal. 22, 27. Isa. 49, 6. Jer. 31, 34. Dan. 9, 24. Os. 2, 23. Mih. 4, 2. Mal. 1, 11. Gal. 3, 14.
  48. A vi ste svjedoci ovome. Jovan 15, 27. Dela. 1, 22.
  49. I gle, ja ću poslati obećanje oca svojega na vas; a vi sjedite u gradu Jerusalimskome dok se ne obučete u silu s visine. Isa. 44, 3. Joil 2, 28. Dela. 1, 4. Dela. 2, 1. Dela. 2, 33. Dela. 16, 7.
  50. I izvede ih napolje do Vitanije, i podignuvši ruke svoje blagoslovi ih. Dela. 1, 12.
  51. I kad ih blagosiljaše, otstupi od njih, i uznošaše se na nebo. Ef. 1, 20.
  52. I oni mu se pokloniše, i vratiše se u Jerusalim s velikom radošću.Dela. 1, 12.
  53. I bijahu jednako u crkvi hvaleći i blagosiljajući Boga. Amin. Dela. 2, 46.