BIBLIJA ILI SVETO PISMO

Evanđelje po Luki - 19. glava

  1. I kad uđe u Jerihon i prolažaše kroza nj, Isu. 6, 26. 1.Car. 16, 34.
  2. I gle, čovjek po imenu Zakhej, koji bješe starješina carinički, i bješe bogat,
  3. I iskaše da vidi Isusa da ga pozna; i ne mogaše od naroda, jer bješe maloga rasta;
  4. I potrčavši naprijed, pope se na dud da ga vidi; jer mu je onuda trebalo proći.
  5. I kad dođe Isus na ono mjesto, pogledavši gore vidje ga, i reče mu: Zakheju! siđi brzo; jer mi danas valja biti u tvojoj kući.
  6. I siđe brzo; i primi ga radujući se.
  7. I svi, kad vidješe, vikahu na njega govoreći da grješnome čovjeku dođe u kuću.Mat. 9, 11. Luka 5, 30.
  8. A Zakhej stade i reče Gospodu: Gospode! evo pola imanja svojega daću siromasima, i ako sam koga zanio vratiću onoliko četvoro. 2.Moj. 20, 2. 3.Moj. 6, 1. 1.Sam. 12, 3. 2.Sam. 12, 6. Jov 34, 32. Prič. 6, 31. Luka 3, 14. 2.Kor. 7, 11.
  9. A Isus mu reče: danas dođe spasenije kući ovoj; jer je i ovo sin Avraamov. Luka 13, 16. Rim. 4, 11. Gal. 3, 7.
  10. Jer je sin čovječij došao da nađe i spase što je izgubljeno. Mat. 9, 13. Mar. 2, 17. Luka 5, 32. Rim. 5, 8.
  11. A kad oni to slušahu nastavi kazivati priču; jer bješe blizu Jerusalima, i mišljahu da će se odmah javiti carstvo Božije. Luka 17, 20. Dela. 1, 6. 2.Sol. 2, 1.
  12. Reče dakle: jedan čovjek od dobra roda otide u daljnu zemlju da primi sebi carstvo, i da se vrati. Mat. 25, 14.
  13. Dozvavši pak deset svojijeh sluga dade im deset kesa, i reče im: trgujte dok se ja vratim.
  14. I građani njegovi mržahu na njega, i poslaše za njim poslanike govoreći: nećemo da on caruje nad nama. Psal. 2, 3. Jovan 1, 11.
  15. I kad se on vrati, pošto primi carstvo, reče da dozovu one sluge kojima dade srebro, da vidi šta je koji dobio.
  16. Tada dođe prvi govoreći: gospodaru! kesa tvoja donese deset kesa.
  17. I reče mu: dobro, dobri slugo; kad si mi u malom bio vjeran evo ti vlast nad deset gradova. Mat. 20, 16. Luka 16, 10. Otkr. 2, 26.
  18. I dođe drugi govoreći: gospodaru! kesa tvoja donese pet kesa.
  19. A on reče i onome: i ti budi nad pet gradova.
  20. I treći dođe govoreći: gospodaru! evo tvoja kesa koju sam zavezao u ubrus i čuvao.
  21. Jer sam se bojao tebe: jer si čovjek tvrd: uzimaš što nijesi ostavio, i žnješ što nijesi sijao. 2.Moj. 20, 19. 2.Tim. 1, 7. Jak. 2, 19. Otkr. 21, 8.
  22. A gospodar mu reče: po tvojijem ću ti riječima suditi, zli slugo! znao si da sam ja tvrd čovjek, uzimam što nijesam ostavio, i žnjem što nijesam sijao:2.Sam. 1, 16. 1.Car. 20, 40. Jov 15, 6. Prič. 18, 7. Mat. 25, 26. Tit. 3, 11.
  23. Pa zašto nijesi dao mojega srebra trgovcima, i ja došavši primio bih ga s dobitkom?
  24. I reče onima što stajahu pred njim: uzmite od njega kesu i podajte onome što ima deset kesa.
  25. I rekoše mu: gospodaru! on ima deset kesa.
  26. A on im odgovori: jer vam kažem da će se svakome koji ima dati; a od onoga koji nema uzeće se od njega i ono što ima.Mat. 13, 12. Luka 8, 18.
  27. A one moje neprijatelje koji nijesu htjeli da ja budem car nad njima, dovedite amo, i isijecite preda mnom.
  28. I kazavši ovo pođe naprijed, i iđaše gore u Jerusalim. Mar. 10, 32. Luka 9, 51.
  29. I kad se približi Vitfazi i Vitaniji kod gore koja se zvaše Maslinska, posla dva od učenika svojijeh Zah. 14, 4. Mat. 21, 1. Mar. 11, 1. Luka 19, 37. Jovan 8, 1. Dela. 1, 12.
  30. Govoreći: idite u to selo prema vama, i kad uđete u njega naći ćete magare privezano na koje nikakav čovjek nikad nije usjedao; odriješite ga i dovedite.
  31. I ako vas ko upita: zašto driješite? ovako mu kažite: ono Gospodu treba.Psal. 50, 10. Dela. 10, 36.
  32. A kad otidoše poslani, nađoše kao što im kaza.
  33. A kad oni driješahu magare rekoše im gospodari od njega: zašto driješite magare?
  34. A oni rekoše: ono Gospodu treba.
  35. I dovedoše ga k Isusu, i baciše haljine svoje na magare, i posadiše Isusa. 2.Car. 9, 13. Mar. 11, 7. Jovan 12, 14.
  36. A kad iđaše, prostirahu haljine svoje po putu. Mat. 21, 8.
  37. A kad se približi već da siđe s gore Maslinske, poče sve mnoštvo učenika u radosti hvaliti Boga iza glasa za sva čudesa što su vidjeli,
  38. Govoreći: blagosloven car koji ide u ime Gospodnje! mir na nebu i slava na visini! Psal. 118, 26. Mat. 11, 9. Mat. 21, 9. Luka 2, 14. Luka 13, 35. Ef. 2, 14. 1.Tim. 1, 17.
  39. I neki fariseji iz naroda rekoše mu: učitelju! zaprijeti učenicima svojijem.
  40. I odgovarajući reče im: kažem vam: ako oni ućute, kamenje će povikati. 4.Moj. 22, 28. Avak. 2, 11.
  41. I kad se približi, ugleda grad i zaplaka za njim Isa. 53, 3. Os. 11, 8. Jona 4, 5. Jovan 11, 35. Rim. 12, 15.
  42. Govoreći: kad bi i ti znao u ovaj tvoj dan što je za mir tvoj! ali je sad sakriveno od očiju tvojijeh.
  43. Jer će doći dani na tebe, i okružiće te neprijatelji tvoji opkopima, i opkoliće te, i obuzeće te sa sviju strana; Isa. 29, 3. Jer. 6, 3. Jer. 6, 6. Luka 21, 20.
  44. I razbiće tebe i djecu tvoju u tebi, i neće ostaviti u tebi kamena na kamenu, zato što nijesi poznao vremena u kojemu si pohođen. 1.Car. 9, 7. Dan. 9, 24. Mat. 24, 2. Mar. 13, 2. Luka 1, 68. Luka 21, 6. 1.Pet. 2, 12.
  45. I ušavši u crkvu stade izgoniti one što prodavahu u njoj i kupovahu, Mat. 21, 9. Mat. 21, 12. Jovan 2, 14.
  46. Govoreći im: u pismu stoji: dom moj dom je molitve, a vi načiniste od njega pećinu hajdučku. Psal. 93, 5. Isa. 56, 7. Jer. 7, 11.
  47. I učaše svaki dan u crkvi. A glavari sveštenički i književnici i starješine narodne gledahu da ga pogube. Jov 5, 12. Jer. 26, 2. Mar. 11, 17.
  48. I ne nalažahu šta bi mu učinili; jer sav narod iđaše za njim, i slušahu ga.