BIBLIJA ILI SVETO PISMO

Evanđelje po Mateju - 22. glava

  1. I odgovarajući Isus opet reče im u pričama govoreći: Luka 14, 16. Otkr. 19, 7. Otkr. 19, 9.
  2. Carstvo je nebesko kao čovjek car koji načini svadbu sinu svojemu.
  3. I posla sluge svoje da zovu zvanice na svadbu; i ne htješe doći.
  4. Opet posla druge sluge govoreći: kažite zvanicama: evo sam objed svoj ugotovio, junci moji i hranjenici poklani su, i sve je gotovo; dođite na svadbu.
  5. A oni ne marivši otidoše ovaj u polje svoje, a ovaj k trgovini svojoj. Psal. 81, 11.
  6. A ostali uhvatiše sluge njegove, izružiše ih, i pobiše ih. 1.Sol. 2, 14.
  7. A kad to ču car onaj, razgnjevi se i poslavši vojsku svoju pogubi krvnike one, i grad njihov zapali. Isa. 10, 5. Jer. 51, 20. Dan. 9, 26. Luka 19, 27.
  8. Tada reče slugama svojima: svadba je dakle gotova, a zvanice ne biše dostojne. Mat. 10, 11. Luka 20, 25. Dela. 13, 46.
  9. Idite dakle na raskršća i koga god nađete, dozovite na svadbu.
  10. I izišavši sluge one na raskršća sabraše sve koje nađoše, zle i dobre; i stolovi napuniše se gostiju. Mat. 13, 38.
  11. Izišavši pak car da vidi goste ugleda ondje čovjeka neobučena u svadbeno ruho.Zah. 3, 3. 2.Kor. 5, 3. Ef. 4, 24. Kol. 3, 10. Kol. 3, 12. Otkr. 3, 4. Otkr. 16, 15. Otkr. 19, 8.
  12. I reče mu: prijatelju! kako si došao amo bez svadbenoga ruha? a on oćutje.Jov 31, 14. Rim. 3, 19.
  13. Tada reče car slugama: svežite mu ruke i noge, pa ga uzmite te bacite u tamu najkrajnju; ondje će biti plač i škrgut zuba. Mat. 8, 12. Rim. 11, 22.
  14. Jer su mnogi zvani, ali je malo izbranijeh. Mat. 20, 16.
  15. Tada otidoše fariseji i načiniše vijeću kako bi ga uhvatili u riječi. Mar. 12, 13. Luka 20, 20.
  16. I poslaše k njemu učenike svoje s Irodovcima, te rekoše: učitelju! znamo da si istinit, i putu Božijemu zaista učiš, i ne mariš ni za koga, jer ne gledaš ko je ko. Luka 20, 21.
  17. Kaži nam dakle šta misliš ti? treba li dati harač ćesaru ili ne?
  18. Razumjevši Isus lukavstvo njihovo reče: što me kušate, licemjeri?
  19. Pokažite mi novac harački. A oni donesoše mu novac.
  20. I reče im: čij je obraz ovaj i natpis?
  21. I rekoše mu: ćesarev. Tada reče im: podajte dakle ćesarevo ćesaru, i Božije Bogu.Mat. 17, 25. Luka 23, 2. Rim. 13, 7.
  22. I čuvši diviše se, i ostavivši ga otidoše. Jov 5, 13.
  23. Taj dan pristupiše k njemu sadukeji koji govore da nema vaskrsenija, i upitaše ga Mat. 3, 7. Mat. 16, 6. Mar. 12, 18. Luka 20, 27. Dela. 4, 1. Dela. 23, 8. 1.Kor. 15, 12. 2.Tim. 2, 17.
  24. Govoreći: učitelju! Mojsije reče: ako ko umre bez djece, da uzme brat njegov ženu njegovu i da podigne sjeme bratu svojemu.1.Moj. 38, 8. 5.Moj. 25, 5.
  25. U nas bješe sedam braće; i prvi oženivši se umrije, i ne imavši poroda ostavi ženu svoju bratu svojemu.
  26. A tako i drugi, i treći, tja do sedmoga.
  27. A poslije sviju umrije i žena.
  28. O vaskrseniju dakle koga će od sedmorice biti žena? jer je za svima bila.
  29. A Isus odgovarajući reče im: varate se, ne znajući pisma ni sile Božije. Jovan 20, 9. 2.Pet. 3, 16.
  30. Jer o vaskrseniju niti će se ženiti ni udavati; nego su kao anđeli Božiji na nebu. Psal. 103, 20. Zah. 3, 5. 1.Kor. 7, 29. Otkr. 5, 11. Otkr. 7, 1. Otkr. 7, 11.
  31. A za vaskrsenije mrtvijeh nijeste li čitali što vam je rekao Bog govoreći:
  32. Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev? Nije Bog Bog mrtvijeh, nego živijeh.2.Moj. 3, 6. 2.Moj. 3, 16. Mar. 12, 26. Mar. 12, 27. Luka 20, 37. Dela. 7, 32. Jevr. 11, 16.
  33. I čuvši narod divljaše se nauci njegovoj. Mat. 7, 28.
  34. A fariseji čuvši da posrami sadukeje sabraše se zajedno.
  35. I upita jedan od njih zakonik kušajući ga i govoreći:
  36. Učitelju! koja je zapovijest najveća u zakonu?
  37. A Isus reče mu: ljubi Gospoda Boga svojega svijem srcem svojijem, i svom dušom svojom, i svom misli svojom. 5.Moj. 6, 5. 5.Moj. 10, 12. 5.Moj. 30, 6. Prič. 23, 26. Mat. 12, 29. Luka 10, 27.
  38. Ovo je prva i najveća zapovijest.
  39. A druga je kao i ova: ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe. 3.Moj. 19, 18. Mar. 12, 31. Rim. 13, 9. Gal. 5, 14. Jak. 2, 8.
  40. O ovima dvjema zapovijestima visi sav zakon i proroci. Mat. 7, 12. 1.Tim. 1, 5.
  41. A kad se sabraše fariseji, upita ih Isus Mar. 12, 35. Luka 20, 41.
  42. Govoreći: šta mislite za Hrista, čij je sin? Rekoše mu: Davidov.Mat. 21, 8.
  43. Reče im: kako dakle David njega duhom naziva Gospodom govoreći: 2.Sam. 23, 2. Dela. 2, 30. 2.Pet. 1, 21.
  44. Reče Gospod Gospodu mojemu: sjedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje tvoje podnožje nogama tvojima? Psal. 110, 1. Dela. 2, 30. Dela. 2, 34. 1.Kor. 15, 25. Jevr. 1, 13.
  45. Kad dakle David naziva njega Gospodom, kako mu je sin?
  46. I niko mu ne mogaše odgovoriti riječi; niti smijaše ko od toga dana da ga zapita više. 1.Car. 10, 1. Mar. 12, 34. Luka 14, 6.