BIBLIJA ILI SVETO PISMO

Evanđelje po Mateju - 21. glava

  1. I kad se približiše k Jerusalimu i dođoše u Vitfagu k Maslinskoj gori, onda Isus posla dva učenika Zah. 14, 4. Mar. 11, 1. Luka 19, 29.
  2. Govoreći im: idite u selo što je prema vama, i odmah ćete naći magaricu privezanu i magare s njom: odriješite je i dovedite mi.
  3. I ako vam ko reče što, kažite da oni trebaju Gospodu; i odmah će ih poslati. Psal. 24, 1. 2.Kor. 8, 9.
  4. A ovo je sve bilo da se zbude što je kazao prorok govoreći: 1.Car. 1, 33. Isa. 62, 11. Zah. 9, 9.
  5. Kažite kćeri Sionovoj: evo car tvoj ide tebi krotak, i jaše na magarcu, i magaretu sinu magaričinu.
  6. I učenici otidoše, i učinivši kako im zapovjedi Isus Mar. 11, 4. Luka 19, 29.
  7. Dovedoše magaricu i magare, i metnuše na njih haljine svoje, i posadiše ga na njih. 2.Car. 9, 13. Mar. 11, 7. Luka 19, 35. Jovan 12, 14.
  8. A ljudi mnogi prostriješe haljine svoje po putu; a drugi rezahu granje od drveta i prostirahu po putu. 3.Moj. 23, 40. Jovan 12, 13.
  9. A narod koji iđaše pred njim i za njim, vikaše govoreći: Osana sinu Davidovu! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje! Osana na visini!Psal. 118, 25. Psal. 118, 26. Mat. 22, 42. Mat. 23, 39. Mar. 12, 35. Luka 13, 35. Luka 18, 38. Rim. 1, 3.
  10. I kad on uđe u Jerusalim, uzbuni se sav grad govoreći: ko je to? Ruta 1, 19. Mat. 2, 3. Mar. 11, 15. Jovan 12, 13.
  11. A narod govoraše: ovo je Isus prorok iz Nazareta Galilejskoga.Mat. 2, 23. Luka 7, 16. Jovan 7, 40.
  12. I uđe Isus u crkvu Božiju, i izgna sve koji prodavahu i kupovahu po crkvi, i ispremeta trpeze onijeh što mijenjahu novce, i klupe onijeh što prodavahu golubove. 5.Moj. 14, 25. Mal. 3, 1. Mar. 11, 11. Jovan 2, 15.
  13. I reče im: u pismu stoji: dom moj dom molitve neka se zove; a vi načiniste od njega pećinu hajdučku. Isa. 56, 7. Jer. 7, 11. Mar. 11, 17. Luka 19, 46.
  14. I pristupiše k njemu hromi i slijepi u crkvi, i iscijeli ih. Isa. 35, 5. Mat. 9, 35. Dela. 3, 1.
  15. A kad vidješe glavari sveštenički i književnici čudesa što učini, i djecu gdje viču u crkvi i govore: Osana sinu Davidovu, rasrdiše se. Isa. 11, 1.
  16. I rekoše mu: čuješ li što ovi govore? A Isus reče im: da! zar nijeste nikad čitali: iz usta male djece i koja sisaju načinio si sebi hvalu? Psal. 8, 2. Mat. 11, 25.
  17. I ostavivši ih iziđe napolje iz grada u Vitaniju, i zanoći ondje.Mar. 11, 11. Jovan 11, 18.
  18. A ujutru vraćajući se u grad ogladnje. Mar. 11, 12.
  19. I ugledavši smokvu jednu kraj puta dođe k njoj, i ne nađe ništa na njoj do lišća sama, i reče joj: da nikad na tebi ne bude roda dovijeka. I odmah usahnu smokva.
  20. I vidjevši to učenici diviše se govoreći: kako odmah usahnu smokva!
  21. A Isus odgovarajući reče im: zaista vam kažem: ako imate vjeru i ne posumnjate, ne samo smokveno učinićete, nego i gori ovoj ako rečete: digni se i baci se u more, biće. Mat. 17, 20. Mar. 11, 23. Luka 17, 6. 1.Kor. 13, 2. Jak. 1, 6.
  22. I sve što uzištete u molitvi vjerujući, dobićete. Mat. 7, 7. Mar. 11, 24. Luka 11, 9. Jak. 5, 16. 1.Jov. 3, 22. 1.Jov. 5, 14.
  23. I kad dođe u crkvu i stade učiti, pristupiše k njemu glavari sveštenički i starješine narodne govoreći: kakvom vlasti to činiš? i ko ti dade vlast tu? 2.Moj. 2, 14. Mat. 4, 7. Mat. 7, 27. Mar. 11, 27. Luka 20, 1. Jovan 1, 25. Dela. 4, 7.
  24. A Isus odgovarajući reče im: i ja ću vas upitati jednu riječ, koju ako mi kažete, i ja ću vama kazati kakvom vlasti ovo činim.Jov 5, 13.
  25. Krštenje Jovanovo otkuda bi? ili s neba, ili od ljudi? A oni pomišljavahu u sebi govoreći: ako rečemo: s neba, reći će nam: zašto mu dakle ne vjerovaste?
  26. Ako li rečemo: od ljudi, bojimo se naroda; jer svi Jovana držahu za proroka.Mat. 14, 5. Mar. 6, 20. Luka 20, 6. Jovan 5, 35. Jovan 10, 41.
  27. I odgovarajući Isusu rekoše: ne znamo. Reče i on njima: ni ja vama neću kazati kakvom vlasti ovo činim.
  28. Šta vam se čini? Čovjek neki imaše dva sina; i došavši k prvome reče: sine! idi danas radi u vinogradu mome.
  29. A on odgovarajući reče: neću; a poslije se raskaja i otide.
  30. I pristupivši k drugome reče tako. A on odgovarajući reče: hoću, gospodaru; i ne otide.
  31. Koji je od ove dvojice ispunio volju očinu? Rekoše mu: prvi. Reče im Isus: zaista vam kažem da će carinici i kurve prije vas ući u carstvo Božije. Luka 7, 9. Luka 7, 29.
  32. Jer dođe k vama Jovan putem pravednijem, i ne vjerovaste mu; a carinici i kurve vjerovaše mu; i vi pošto vidjeste to, ne raskajaste se da mu vjerujete. Isa. 35, 8. Luka 3, 12.
  33. Drugu priču čujte: bijaše čovjek domaćin koji posadi vinograd, i ogradi ga plotom, i iskopa u njemu pivnicu, i načini kulu, i dade ga vinogradarima, i otide.Psal. 80, 9. Pesma 8, 11. Isa. 5, 1. Jer. 2, 21. Mat. 25, 14. Mar. 12, 1. Luka 20, 9.
  34. A kad se približi vrijeme rodovima, posla sluge svoje k vinogradarima da prime rodove njegove. Pesma 8, 11.
  35. I vinogradari pohvatavši sluge njegove jednoga izbiše, a jednoga ubiše, a jednoga zasuše kamenjem. 2.Dnev. 24, 21. Nem. 9, 26. Jer. 26, 8. Mat. 23, 34. Dela. 7, 52. 1.Sol. 2, 15. Jevr. 11, 36.
  36. Opet posla druge sluge, više nego prije, i učiniše im tako isto. Mat. 3, 17. Mar. 12, 6. Luka 20, 13. Jovan 1, 18. Jovan 1, 34. Jovan 3, 16. Gal. 4, 4. Jevr. 1, 2.
  37. A potom posla k njima sina svojega govoreći: postidjeće se sina mojega.
  38. A vinogradari vidjevši sina rekoše među sobom: ovo je našljednik; hodite da ga ubijemo, i da nama ostane dostojanje njegovo. 2.Sam. 14, 7. Psal. 2, 2. Psal. 2, 8. Jovan 11, 53. Dela. 4, 27.
  39. I uhvatiše ga, pa izvedoše napolje iz vinograda, i ubiše.Dela. 2, 23.
  40. Kad dođe dakle gospodar od vinograda šta će učiniti vinogradarima onijem? Isa. 5, 3.
  41. Rekoše mu: zločince će zlom smrti pomoriti; a vinograd daće drugijem vinogradarima, koji će mu davati rodove u svoje vrijeme. 5.Moj. 4, 26. Isa. 5, 3. Luka 20, 16. Luka 21, 24. Dela. 13, 46. Rim. 9, 1. Rim. 10, 1. Rim. 11, 1. Jevr. 2, 3.
  42. Reče im Isus: zar nijeste nikad čitali u pismu: kamen koji odbaciše zidari, onaj posta glava od ugla; to bi od Gospoda i divno je u vašijem očima.Psal. 118, 22. Isa. 28, 16. Mar. 12, 10. Dela. 4, 11. Ef. 2, 20. 1.Tim. 3, 16. 1.Pet. 2, 6.
  43. Zato vam kažem da će se od vas uzeti carstvo Božije, i daće se narodu koji njegove rodove donosi. Mat. 8, 3. Mat. 8, 12.
  44. I ko padne na ovaj kamen razbiće se; a na koga on padne satrće ga.Psal. 2, 9. Isa. 8, 14. Isa. 60, 12. Dan. 2, 44. Zah. 12, 3. Mat. 26, 24. Luka 20, 18.
  45. I čuvši glavari sveštenički i fariseji priče njegove razumješe da za njih govori. Mar. 11, 17.
  46. I gledahu da ga uhvate, ali se pobojaše naroda, jer ga držahu za proroka. Mar. 12, 12. Jovan 7, 40.