BIBLIJA ILI SVETO PISMO

Evanđelje po Mateju - 20. glava

  1. Jer je carstvo nebesko kao čovjek domaćin koji ujutru rano iziđe da najima poslenike u vinograd svoj.
  2. I pogodivši se s poslenicima po groš na dan posla ih u vinograd svoj.
  3. I izišavši u treći sahat, vidje druge gdje stoje na čaršiji besposleni,
  4. I njima reče: idite i vi u moj vinograd, i što bude pravo daću vam.
  5. I oni otidoše. I opet izišavši u šesti i deveti sahat, učini tako.
  6. I u jedanaesti sahat izišavši nađe druge gdje stoje besposleni, i reče im: što stojite ovdje vas dan besposleni?
  7. Rekoše mu: niko nas ne najmi. Reče im: idite i vi u moj vinograd, i što bude pravo primićete.
  8. A kad bi uveče, reče gospodar od vinograda k pristavu svojemu: dozovi poslenike i podaj im platu počevši od pošljednjijeh do prvijeh.Dela. 17, 31. 1.Sol. 4, 16.
  9. I došavši koji su u jedanaesti sahat najmljeni primiše po groš.
  10. A kad dođoše prvi, mišljahu da će više primiti: i primiše i oni po groš.
  11. I primivši vikahu na gospodara
  12. Govoreći: ovi pošljednji jedan sahat radiše, i izjednači ih s nama koji smo se čitav dan mučili i gorjeli.
  13. A on odgovarajući reče jednome od njih: prijatelju! ja tebi ne činim krivo; nijesi li pogodio sa mnom po groš?
  14. Uzmi svoje pa idi; a ja hoću i ovome pošljednjemu da dam kao i tebi.
  15. Ili zar ja nijesam vlastan u svojemu činiti šta hoću? Zar je oko tvoje zlo što sam ja dobar? 5.Moj. 15, 9. Prič. 23, 6. Jona 4, 1. Mar. 7, 22. Rim. 9, 21.
  16. Tako će biti pošljednji prvi i prvi pošljednji; jer je mnogo zvanijeh a malo izbranijeh. Mat. 8, 11. Mar. 7, 13. Mar. 10, 31. Luka 14, 24.
  17. I pošavši Isus u Jerusalim uze nasamo dvanaest učenika na putu, i reče im: Mar. 10, 33. Jovan 12, 12.
  18. Evo idemo u Jerusalim, i sin čovječij biće predan glavarima svešteničkijem i književnicima; i osudiće ga na smrt;Mat. 16, 21.
  19. I predaće ga neznabošcima da mu se rugaju i da ga biju i razapnu; i treći dan ustaće. Mat. 27, 2. Jovan 18, 28. Jovan 18, 32. Dela. 3, 13. Dela. 21, 11.
  20. Tada pristupi k njemu mati sinova Zevedejevijeh sa svojijem sinovima klanjajući mu se i moleći ga za nešto. Mat. 4, 21. Mat. 27, 56. Mar. 10, 35. Mar. 15, 40.
  21. A on joj reče: šta hoćeš? Reče mu: zapovjedi da sjedu ova moja dva sina, jedan s desne strane tebi, a jedan s lijeve strane tebi, u carstvu tvojemu. 1.Car. 2, 19. Mat. 19, 28. Mar. 16, 19. Jak. 4, 3.
  22. A Isus odgovarajući reče: ne znate šta ištete; možete li piti čašu koju ću ja piti, i krstiti se krštenjem kojijem se ja krstim? Rekoše mu: možemo. Psal. 75, 8. Jer. 25, 15. Mat. 26, 39. Luka 12, 50. Luka 22, 42.
  23. I reče im: čašu dakle moju ispićete, i krstićete se krštenjem kojijem se ja krstim; ali da sjedete s desne strane meni i s lijeve, ne mogu ja dati, nego kome je ugotovio otac moj. Mat. 25, 34. Dela. 12, 2. Rim. 8, 17. 2.Kor. 1, 7.
  24. I kad čuše ostalijeh deset učenika, rasrdiše se na ta dva brata. Mar. 10, 41. Luka 22, 24.
  25. A Isus dozvavši ih reče: znajte da knezovi narodni zapovijedaju narodu, i poglavari upravljaju njim. Luka 22, 25.
  26. Ali među vama da ne bude tako; nego koji hoće da bude veći među vama, da vam služi. Mat. 23, 11. Mar. 9, 35. Mar. 10, 43. 1.Pet. 5, 3.
  27. I koji hoće među vama da bude prvi, da vam bude sluga. Mat. 18, 4.
  28. Kao što ni sin čovječij nije došao da mu služe, nego da služi i da dušu svoju u otkup da za mnoge. Jov 33, 24. Psal. 49, 7. Dan. 9, 24. Mat. 26, 28. Luka 22, 27. Jovan 11, 51. Jovan 13, 4. Jovan 13, 14. Rim. 5, 15. Fil. 2, 7. 1.Tim. 2, 6.
  29. I kad je izlazio iz Jerihona za njim ide narod mnogi. Mar. 10, 46.
  30. I gle, dva slijepca sjeđahu kraj puta, i čuvši da Isus prolazi povikaše govoreći: pomiluj nas Gospode, sine Davidov!
  31. A narod prijećaše im da ućute; a oni još većma povikaše govoreći: pomiluj nas Gospode, sine Davidov!
  32. I ustavivši se Isus dozva ih, i reče: šta hoćete da vam učinim?
  33. Rekoše mu: Gospode, da se otvore oči naše.
  34. I smilova se Isus, i dohvati se očiju njihovijeh, i odmah progledaše oči njihove, i otidoše za njim.