BIBLIJA ILI SVETO PISMO

Četvrta knjiga Mojsijeva - 21. glava

  1. A kad ču Hananej car Aradski, koji življaše na jugu, da ide Izrailj putem kojim idoše uhode, on se pobi s njima i zarobi ih nekoliko. 4.Moj. 33, 40. Sud. 1, 16. Isa. 33, 22.
  2. Tada se Izrailj zavjetova Gospodu i reče: ako daš ovaj narod meni u ruke, do temelja ću raskopati gradove njihove. 1.Moj. 28, 20. 3.Moj. 27, 28. Sud. 11, 30.
  3. I usliši Gospod glas Izrailjev i dade mu Hananeje, a on zatr njih i gradove njihove, i prozva ono mjesto Orma.
  4. Potom pođoše od gore Ora k Crvenom Moru obilazeći zemlju Edomsku, i oslabi duh narodu od puta. 5.Moj. 2, 1. Sud. 11, 18.
  5. I vikaše narod na Boga i na Mojsija: zašto nas izvedoste iz Misira da izginemo u ovoj pustinji? Jer nema ni hljeba ni vode, a ovaj se nikaki hljeb već ogadio duši našoj. 2.Moj. 16, 3. 4.Moj. 11, 20. Psal. 78, 19. Prič. 27, 7.
  6. A Gospod pusti na narod zmije vatrene, koje ih ujedahu, te pomrije mnogo naroda u Izrailju. 5.Moj. 8, 15. Amos 9, 3. 1.Kor. 10, 9.
  7. Tada dođe narod k Mojsiju i rekoše: zgriješismo što vikasmo na Gospoda i na tebe; moli Boga neka ukloni zmije od nas. I Mojsije se pomoli za narod. 2.Moj. 8, 8. 2.Moj. 8, 28. 1.Sam. 12, 19. 1.Car. 13, 6. Psal. 78, 34. Isa. 26, 16. Os. 5, 15. Dela. 8, 24.
  8. I Gospod reče Mojsiju: načini zmiju vatrenu, i metni je na motku, i koga ujede zmija, neka pogleda u nju, pa će ozdraviti.
  9. I načini Mojsije zmiju od mjedi, i metnu je na motku, i koga god ujede zmija on pogleda u zmiju od mjedi, i ozdravi. 2.Car. 18, 4. Jovan 3, 14.
  10. Potom pođoše sinovi Izrailjevi, i stadoše u oko u Ovotu.
  11. I iz Ovota otišavši stadoše u oko na brdima Avarimskim u pustinji koja je prema Moavskoj s istoka.
  12. Odande otišavši stadoše u oko u dolini Zaredu.
  13. I odatle otišavši stadoše u oko na brodu na Arnonu, koji je u pustinji i izlazi od međe Amorejske. Jer je Arnon međa Moavska između Moavaca i Amorejaca.4.Moj. 22, 36. Sud. 11, 18.
  14. Zato se kaže u knjizi o ratovima Gospodnjim: na Vajeva u Sufi i na potoke Arnonske.
  15. Jer ti potoci, koji dopiru do mjesta Ara, teku pokraj međe Moavske.
  16. A otuda dođoše k Viru; to je studenac za koji bješe rekao Gospod Mojsiju: skupi narod, i daću im vode. Sud. 9, 21. Otkr. 7, 17.
  17. Tada pjeva Izrailj pjesmu ovu: Diži se, studenče; pripijevajte ga;2.Moj. 15, 1. Psal. 105, 2.
  18. Studenče, koji kopaše knezovi, koji iskopaše poglavari narodni s onijem koji postavi zakon, palicama svojim. A iz pustinje otidoše u Mantanail, 5.Moj. 33, 4. Isa. 33, 22.
  19. A iz Mantanaila u Nadil, a iz Nadila u Vamot,
  20. A iz Vamota u dolinu koja je u polju Moavskom kod gore Fazge i gleda u pustinju. 4.Moj. 23, 28.
  21. Tada posla Izrailj poslanike k Sionu caru Amorejskom govoreći: 5.Moj. 2, 26. Sud. 10, 11. Sud. 11, 19.
  22. Pusti da prođemo kroz tvoju zemlju, nećemo svrtati ni u polje ni u vinograd, niti ćemo piti vode iz studenaca; ići ćemo carskim putem dokle ne prijeđemo među tvoju. 4.Moj. 20, 17.
  23. Ali ne dade Sion Izrailju da prođe kroz zemlju njegovu, nego sabra Sion sav narod svoj, i izađe na Izrailja u pustinju, i dođe u Jasu, i pobi se s Izrailjem. 5.Moj. 2, 32. 5.Moj. 29, 7.
  24. Ali ga isiječe Izrailj oštrim mačem, i osvoji zemlju njegovu od Arnona pa do Javoka do sinova Amonovijeh, jer tvrda bješe međa sinova Amonovijeh.5.Moj. 29, 7. Isu. 9, 10. Isu. 12, 1. Sud. 11, 13. Nem. 9, 22. Psal. 135, 10. Amos 2, 9.
  25. I uze Izrailj sva ona mjesta i naseli se u svijem gradovima Amorejskim, u Esevonu i u svijem selima njegovijem.Sud. 11, 26. Jer. 48, 2.
  26. Jer Esevon bješe grad Siona cara Amorejskoga, koji bješe prvi zavojštio na cara Moavskoga i bješe mu uzeo svu zemlju njegovu do Arnona.
  27. Zato govore u priči: hodite u Esevon, da se sagradi i podigne grad Sionov.
  28. Jer oganj izađe iz Esevona, plamen iz grada Sionova, i spali Ar Moavski i stanovnike na visini Arnonskoj. 5.Moj. 2, 9. Isa. 15, 1. Isa. 15, 4. Jer. 48, 45.
  29. Teško tebi, Moave; propao si, narode Hamosov; dao je sinove svoje koji utekoše i kćeri svoje u ropstvo Sionu caru Amorejskom. Sud. 11, 24. 1.Car. 11, 7. 1.Car. 11, 33. 2.Car. 23, 13.
  30. Ali ih postrijeljasmo, propade Esevon do Devona, i potrsmo ih do Nofe, koja dopire do Medeve. Jer. 48, 18. Jer. 48, 22.
  31. I tako živje Izrailj u zemlji Amorejskoj.
  32. Potom posla Mojsije da uhode Jazir, i uzeše sela oko njega, i izagnaše Amorejce koji bijahu ondje. Jer. 48, 32.
  33. Potom obrativši se pođoše u Vasan; i izide Og car Vasanski pred njih, on i sav narod njegov na boj u Edrajin. Isu. 13, 12.
  34. A Gospod reče Mojsiju: ne boj ga se; jer sam ga dao u tvoje ruke i sav narod njegov i zemlju njegovu; i učini mu kako si učinio Sionu caru Amorejskom koji življaše u Esevonu. 5.Moj. 3, 2. Psal. 135, 10. Psal. 136, 20.
  35. I pobiše ga i sinove njegove i sav narod njegov, da ne osta nijedan, i osvojiše zemlju njegovu. 5.Moj. 3, 3.