BIBLIJA ILI SVETO PISMO

Knjiga proroka Jeremije - 20. glava

  1. A Pashor sin Imirov sveštenik, koji bijaše starješina u domu Gospodnjem, ču Jeremiju gdje prorokuje te riječi. 1.Dnev. 24, 14. Jer. 29, 26.
  2. I udari Pashor proroka Jeremiju, i metnu ga u tamnicu na gornjim vratima Venijaminovijem uz dom Gospodnji.
  3. A sjutradan kad Pashor izvede Jeremiju iz tamnice, reče mu Jeremija: Gospod ti nadje ime ne Pashor nego Magor-Misaviv.
  4. Jer ovako veli Gospod: evo, ja ću pustiti na te strah, na te i na sve prijatelje tvoje, koji će pasti od mača neprijatelja svojih, i oči će tvoje vidjeti, i svega ću Judu dati u ruke caru Vavilonskom, koji će ih odvesti u Vavilon, i pobiće ih mačem. Jov 18, 11. Jer. 6, 25. Jer. 46, 5.
  5. I daću sve bogatstvo toga grada i sav trud njegov i sve što ima dragocjeno, i sve blago careva Judinijeh daću neprijateljima njihovijem u ruke, i razgrabiće i uzeti i odnijeti u Vavilon. 2.Car. 20, 17. Jer. 3, 24. Jer. 32, 24. Os. 13, 15.
  6. I ti, Pashore, i svi koji žive u tvom domu otići ćete u ropstvo; i doći ćeš u Vavilon i ondje ćeš umrijeti i ondje ćeš biti pogreben ti i svi prijatelji tvoji, kojima si prorokovao lažno. Jer. 14, 13. Jer. 28, 15.
  7. Nagovarao si me, Gospode, i dadoh se nagovoriti; bio si jači od mene i nadvladao si me; na potsmijeh sam svaki dan, svak mi se potsmijeva. Jov 12, 4. Jer. 1, 6. Plač. 3, 14.
  8. Jer otkad govorim, vapijem, radi nasilja i pustošenja vičem, jer mi je riječ Gospodnja na porugu i na potsmijeh svaki dan. Jer. 6, 7.
  9. I rekoh: neću ga više pominjati, niti ću više govoriti u ime njegovo; ali bi u srcu mom kao oganj razgorio, zatvoren u kostima mojim, i umorih se zadržavajući ga, i ne mogoh više. 1.Car. 19, 10. Jov 32, 18. Psal. 39, 3. Dela. 18, 5.
  10. Jer čujem poruge od mnogih, strah otsvuda: prokažite da prokažemo; svi koji bijahu u miru sa mnom, vrebaju da posrnem: da ako se prevari, te ćemo ga nadvladati i osvetićemo mu se. Psal. 13, 4. Psal. 31, 13. Jer. 6, 25.
  11. Ali je Gospod sa mnom kao strašan junak; zato oni koji me gone spotaknuće se i neće nadvladati; posramiće se vrlo; jer neće biti srećni, sramota vječna neće se zaboraviti. Isa. 41, 13. Jer. 1, 8. Jer. 15, 20. Jer. 17, 18. Rim. 8, 31.
  12. Zato, Gospode nad vojskama, koji kušaš pravednika, koji vidiš bubrege i srce, daj da vidim tvoju osvetu na njima, jer tebi kazah parbu svoju. Psal. 54, 7. Psal. 59, 10. Psal. 109, 6. Psal. 109, 18. Jer. 11, 20. Jer. 12, 3. Jer. 17, 10. Jer. 17, 18.
  13. Pjevajte Gospodu, hvalite Gospoda, jer izbavi dušu siromahu iz ruke zlikovačke. Psal. 35, 9. Jak. 2, 5.
  14. Proklet da je dan u koji se rodih! dan, u koji me rodi mati moja, da nije blagosloven! Jov 3, 3. Jer. 15, 10.
  15. Proklet da je čovjek koji javi ocu mojemu i vrlo ga obradova govoreći: rodi ti se sin.
  16. I taj čovjek da bi bio kao gradovi koje Gospod zatr i ne bi mu žao! neka sluša viku ujutru i vrisku u podne, 1.Moj. 19, 25. Jer. 18, 22. Os. 13, 15.
  17. Što me ne usmrti u utrobi materinoj da bi mi mati moja bila grob, i utroba njezina da bi ostala dovijeka trudna. Jov 3, 10.
  18. Zašto izidoh iz utrobe da vidim muku i žalost i da se svrše u sramoti dani moji? Jov 3, 20. Plač. 3, 1.