BIBLIJA ILI SVETO PISMO

Druga knjiga Mojsijeva - 8. glava

  1. I reče Gospod Mojsiju: idi k Faraonu, i reci mu: ovako veli Gospod: pusti narod moj, da mi posluži. 2.Moj. 3, 12.
  2. Ako li nećeš pustiti, evo ću moriti svu zemlju žabama. 2.Moj. 7, 14. 2.Moj. 9, 2. Otkr. 16, 13.
  3. I rijeka će se napuniti žaba, i one će izaći i skakati tebi po kući i po klijeti gdje spavaš i po postelji tvojoj i po kućama sluga tvojih i naroda tvojega i po pećima tvojim i po naćvama tvojim; 2.Moj. 10, 6. Psal. 105, 30.
  4. I na tebe i na narod tvoj i na sve sluge tvoje skakaće žabe.
  5. I reče Gospod Mojsiju: kaži Aronu: pruži ruku svoju sa štapom svojim na rijeke i na potoke i na jezera, i učini nek izađu žabe na zemlju Misirsku. 2.Moj. 7, 19.
  6. I pruži Aron ruku svoju na vode Misirske, i izađoše žabe i pokriše zemlju Misirsku. Psal. 78, 45. Psal. 105, 30.
  7. Ali i vračari Misirski učiniše tako svojim vračanjem, učiniše te izađoše žabe na zemlju Misirsku. 2.Moj. 7, 11.
  8. A Faraon dozva Mojsija i Arona i reče: molite Gospoda da ukloni žabe od mene i od naroda mojega, pak ću pustiti narod da prinesu žrtvu Gospodu. 2.Moj. 9, 28. 2.Moj. 10, 17. 2.Moj. 12, 31. 4.Moj. 21, 7. 1.Car. 13, 6. Dela. 8, 24.
  9. A Mojsije reče Faraonu: čast da ti je nada mnom! dokle da mu se molim za te i za sluge tvoje i za narod tvoj da odbije žabe od tebe i iz kuća tvojih, i samo u rijeci da ostanu?
  10. A on reče: do sjutra. A Mojsije reče: biće kako si kazao, da poznaš da niko nije kao Gospod Bog naš. 2.Moj. 9, 14. 5.Moj. 33, 26. 2.Sam. 7, 22. 1.Dnev. 17, 20. Psal. 86, 8. Isa. 46, 9. Jer. 10, 6.
  11. Otići će žabe od tebe i iz kuća tvojih i od sluga tvojih i od naroda tvojega; samo će u rijeci ostati.
  12. I otide Mojsije i Aron od Faraona; i zavapi Mojsije ka Gospodu za žabe koje bješe pustio na Faraona. 2.Moj. 9, 33. 2.Moj. 10, 18. 2.Moj. 32, 11. Jak. 5, 16.
  13. A Gospod učini po riječi Mojsijevoj; i pocrkaše žabe, i oprostiše ih se kuće i sela i polja.
  14. I na gomile ih grtahu, da je smrdjela zemlja.
  15. A kad Faraon vidje gdje odahnu, otvrdnu mu srce, i ne posluša ih, kao što bješe kazao Gospod. Prič. 21, 29. Prop. 8, 11.
  16. A Gospod reče Mojsiju: kaži Aronu: pruži štap svoj, i udari po prahu na zemlji, nek se pretvori u uši po svoj zemlji Misirskoj.
  17. I učiniše tako: Aron pruži ruku svoju sa štapom svojim, i udari po prahu na zemlji, i postaše uši po ljudima i po stoci, sav prah na zemlji pretvori se u uši po cijeloj zemlji Misirskoj. Psal. 105, 31.
  18. A gledaše i vračari Misirski vračanjem svojim da učine da postanu uši, ali ne mogoše. I bijahu uši po ljudima i po stoci. 2.Moj. 7, 11. 2.Tim. 3, 8.
  19. I rekoše vračari Faraonu: ovo je prst Božji. Ali opet otvrdnu srce Faraonu, te ih ne posluša, kao što bješe kazao Gospod.2.Moj. 10, 7. 1.Sam. 6, 3. 1.Sam. 6, 9. Jov 27, 11. Psal. 8, 3. Mat. 12, 28. Luka 11, 20. Dela. 13, 11.
  20. A Gospod reče Mojsiju: ustani rano i izađi pred Faraona, evo, on će izaći k vodi, pa mu reci: ovako veli Gospod: pusti narod moj da mi posluži. 2.Moj. 2, 5. 2.Moj. 7, 15.
  21. Ako li ne pustiš naroda mojega, evo, pustiću na tebe i na sluge tvoje i na narod tvoj i na kuće tvoje svakojake bubine, i napuniće se bubina kuće Misirske i zemlja na kojoj su.
  22. Ali ću u taj dan odvojiti zemlju Gesemsku, gdje živi moj narod, i ondje neće biti bubina, da poznaš da sam ja Gospod na zemlji. 2.Moj. 9, 4. 2.Moj. 9, 6. 2.Moj. 9, 26.
  23. I postaviću razliku između naroda svojega i naroda tvojega. Sjutra će biti znak taj.
  24. I učini Gospod tako, i dođoše silne bubine u kuću Faraonovu i u kuće sluga njegovijeh i u svu zemlju Misirsku, da se sve u zemlji pokvari od bubina. Psal. 78, 45.
  25. I Faraon dozva Mojsija i Arona, i reče im: idite, prinesite žrtvu Bogu svojemu ovdje u zemlji.
  26. A Mojsije reče: ne valja tako; jer bismo prinijeli na žrtvu Gospodu Bogu svojemu što je nečisto Misircima; a kad bismo prinijeli na žrtvu što je nečisto Misircima na oči njihove, ne bi li nas pobili kamenjem? 1.Moj. 46, 34. 5.Moj. 7, 25. 5.Moj. 12, 31.
  27. Tri dana hoda treba da idemo u pustinju da prinesemo žrtvu Gospodu Bogu svojemu, kao što nam je kazao. 2.Moj. 3, 12. 2.Moj. 3, 18.
  28. A Faraon reče: pustiću vas da prinesete žrtvu Gospodu Bogu svojemu u pustinji; ali da ne idete dalje; pa se molite za me. 2.Moj. 9, 28. 1.Car. 13, 6. Jezd. 6, 10. Dela. 8, 24.
  29. A Mojsije reče: evo ja idem od tebe, i moliću se Gospodu da otidu bubine od Faraona i od sluga njegovijeh i od naroda njegova sjutra; ali nemoj opet da prevariš, i da ne pustiš naroda da prinese žrtvu Gospodu.
  30. I otide Mojsije od Faraona, i pomoli se Gospodu.
  31. I učini Gospod po riječi Mojsijevoj, te otidoše bubine od Faraona i od sluga njegovijeh i od naroda njegova; ne osta ni jedna. Jak. 5, 17.
  32. Ali opet otvrdnu srce Faraonovo, i ne pusti naroda. 2.Moj. 4, 21. Prič. 28, 14. Rim. 9, 17. Jak. 1, 13.