BIBLIJA ILI SVETO PISMO

Druga knjiga Mojsijeva - 32. glava

  1. A narod vidjevši gdje Mojsije za dugo ne slazi s gore, skupi se narod pred Arona, i rekoše mu: hajde, načini nam bogove, koji će ići pred nama, jer tome Mojsiju koji nas izvede iz zemlje Misirske ne znamo šta bi. 2.Moj. 24, 18. 5.Moj. 9, 9. Isa. 41, 6. Dela. 7, 40.
  2. A Aron im reče: poskidajte zlatne oboce što su u ušima žena vaših, sinova vaših i kćeri vaših, i donesite mi. Sud. 8, 24.
  3. I poskida sav narod zlatne oboce što im bijahu u ušima, i donesoše Aronu.
  4. A on uzev iz ruku njihovijeh, sali u kalup, i načini tele saliveno. I rekoše: ovo su bogovi tvoji, Izrailju, koji te izvedoše iz zemlje Misirske. 2.Moj. 20, 23. 5.Moj. 9, 16. Sud. 7, 3. 1.Car. 12, 28. Nem. 9, 18. Psal. 106, 19. Isa. 46, 6. Dela. 7, 41. Rim. 1, 23.
  5. A kad to vidje Aron, načini oltar pred njim; i povika Aron, i reče: sjutra je praznik Gospodnji. 3.Moj. 23, 2. 2.Car. 10, 20.
  6. I sjutradan ustavši rano prinesoše žrtve paljenice i žrtve zahvalne; i posjeda narod, te jedoše i piše, a poslije ustaše da se igraju. 1.Kor. 10, 7.
  7. A Gospod reče Mojsiju: idi, siđi, jer se pokvari tvoj narod, koji si izveo iz zemlje Misirske. 1.Moj. 6, 11. 5.Moj. 4, 16. 5.Moj. 9, 12. 5.Moj. 32, 5. Sud. 2, 19. Os. 9, 9.
  8. Brzo zađoše s puta, koji sam im zapovjedio; načiniše sebi tele liveno, i pokloniše mu se, i prinesoše mu žrtvu, i rekoše: ovo su bogovi tvoji, Izrailju, koji te izvedoše iz zemlje Misirske. 2.Moj. 20, 3. 2.Moj. 20, 23. 5.Moj. 9, 16. 1.Car. 12, 28.
  9. Još reče Gospod Mojsiju: pogledah narod ovaj, i eto je narod tvrda vrata. 2.Moj. 33, 3. 2.Moj. 33, 5. 2.Moj. 34, 9. 5.Moj. 9, 6. 5.Moj. 9, 13. 5.Moj. 31, 27. 2.Dnev. 30, 8. Isa. 48, 4. Dela. 7, 51.
  10. I sada pusti me, da se raspali gnjev moj na njih i da ih istrijebim; ali od tebe ću učiniti narod velik. 2.Moj. 33, 3. 4.Moj. 14, 12. 5.Moj. 9, 14. Psal. 106, 23. Jer. 7, 16. Jer. 11, 14. Jer. 14, 11.
  11. A Mojsije se zamoli Gospodu Bogu svojemu, i reče: zašto se, Gospode, raspaljuje gnjev tvoj na narod tvoj, koji si izveo iz zemlje Misirske silom velikom i rukom krjepkom? 5.Moj. 9, 18. 5.Moj. 9, 26. Psal. 74, 1. Psal. 106, 23. Plač. 2, 20.
  12. Zašto da govore Misirci i reku: na zlo ih izvede, da ih pobije po planinama i da ih istrijebi sa zemlje? Povrati se od gnjeva svojega, i požali narod svoj oda zla. 4.Moj. 14, 13. Isu. 7, 9. Jezek. 20, 9.
  13. Opomeni se Avrama, Isaka i Izrailja, sluga svojih, kojima si se sobom zakleo i obrekao im: umnožiću sjeme vaše kao zvijezde na nebu, i zemlju ovu, za koju govorih, svu ću dati sjemenu vašemu da je njihova dovijeka. 1.Moj. 12, 7. 1.Moj. 13, 15. 1.Moj. 15, 7. 1.Moj. 15, 18. 1.Moj. 22, 16. 1.Moj. 26, 4. 1.Moj. 28, 13. 1.Moj. 35, 12. Jevr. 6, 13.
  14. I ražali se Gospodu učiniti zlo narodu svojemu, koje reče. 4.Moj. 23, 19. 5.Moj. 32, 36. 2.Sam. 24, 16. 1.Dnev. 21, 15. Jer. 18, 8. Jer. 26, 19. Os. 11, 8. Joil 2, 13. Jona 3, 10.
  15. Tada se vrati Mojsije, i siđe s gore sa dvije ploče svjedočanstva u rukama svojim; i ploče bjehu pisane s obje strane, otud i odovud pisane. 5.Moj. 9, 15.
  16. I bjehu ploče djelo Božije, i pismo bješe pismo Božije, urezano na pločama. 2.Moj. 31, 18.
  17. A Isus čuvši viku u narodu, kad vikahu, reče Mojsiju: vika ubojna u okolu.
  18. A on reče: nije to vika kako viču koji su jači, niti je vika kako viču koji su slabiji, nego čujem viku onijeh koji pjevaju.
  19. I kad dođe blizu okola, ugleda tele i igre, te se razgnjevi Mojsije, i baci iz ruku svojih ploče, i razbi ih pod gorom.
  20. Pa uze tele koje bijahu načinili i spali ga ognjem, i satr ga u prah, i prosu ga po vodi, i zapoji sinove Izrailjeve.
  21. I reče Mojsije Aronu: šta ti je učinio ovaj narod, te ga uvali u toliki grijeh? 1.Moj. 20, 9.
  22. A Aron mu reče: nemoj se gnjeviti, gospodaru; ti znaš ovaj narod da je brz na zlo. 2.Moj. 15, 24.
  23. Jer rekoše mi: načini nam bogove, koji će ići pred nama, jer tome Mojsiju koji nas izvede iz zemlje Misirske ne znamo šta bi.
  24. A ja im rekoh: ko ima zlata, neka ga skida sa sebe. I dadoše mi, a ja ga bacih u vatru, i izađe to tele.
  25. A Mojsije videći narod go, jer ga ogoli Aron na sramotu pred protivnicima njegovijem, 2.Moj. 33, 4. 2.Dnev. 28, 19.
  26. Stade Mojsije na vrata od okola, i reče: k meni ko je Gospodnji. I skupiše se pred njega svi sinovi Levijevi. 2.Dnev. 23, 8. Psal. 94, 16.
  27. I reče im: ovako kaže Gospod Bog Izrailjev: pripašite svaki svoj mač uz bedro svoje, pa prođite tamo i amo po okolu od vrata do vrata, i pobijte svaki brata svojega i prijatelja svojega i bližnjega svojega. 4.Moj. 25, 5. 5.Moj. 33, 9.
  28. I učiniše sinovi Levijevi po zapovijesti Mojsijevoj, i pogibe naroda u onaj dan do tri tisuće ljudi.
  29. Jer Mojsije reče: posvetite danas ruke svoje Gospodu, svak na sinu svom i na bratu svom, da bi vam dao danas blagoslov.
  30. A sjutradan reče Mojsije narodu: vi ljuto sagriješiste; zato sada idem gore ka Gospodu, eda bih ga umolio da vam oprosti grijeh. 1.Sam. 12, 20. 2.Sam. 16, 12. Amos 5, 15.
  31. I vrati se Mojsije ka Gospodu, i reče: molim ti se; narod ovaj ljuto sagriješi načinivši sebi bogove od zlata.
  32. Ali oprosti im grijeh: ako li nećeš, izbriši me iz knjige svoje, koju si napisao. 5.Moj. 9, 14. Psal. 56, 8. Psal. 69, 28. Psal. 139, 16. Dan. 12, 1. Rim. 9, 3. Fil. 4, 3. Otkr. 3, 5. Otkr. 20, 12. Otkr. 20, 15. Otkr. 22, 19.
  33. A Gospod reče Mojsiju: ko mi je zgriješio, onoga ću izbrisati iz knjige svoje. 3.Moj. 23, 30. Jezek. 18, 4.
  34. A sada idi, vodi taj narod kuda sam ti kazao. Evo, moj će anđeo ići pred tobom, a kad ih pohodim, pohodiću na njima grijeh njihov. 4.Moj. 20, 16. Amos 3, 14. Rim. 2, 5.
  35. I Gospod bi narod zato što načiniše tele, koje sali Aron. 2.Sam. 12, 9.