BIBLIJA ILI SVETO PISMO

Druga knjiga Mojsijeva - 15. glava

  1. Tada zapjeva Mojsije i sinovi Izrailjevi ovu pjesmu Gospodu, i rekoše ovako: Pjevaću Gospodu, jer se slavno proslavi; konja i konjika vrže u more. 2.Moj. 18, 10. Sud. 5, 1. 2.Sam. 22, 1. Nem. 9, 11. Psal. 76, 6.
  2. Sila je moja i pjesma moja Gospod, koji me izbavi; on je Bog moj, i slaviću ga; Boga oca mojega, i uzvišivaću ga. 2.Sam. 22, 47. Psal. 99, 5. Isa. 12, 2.
  3. Gospod je velik ratnik; ime mu je Gospod. Psal. 83, 18. Otkr. 19, 11.
  4. Kola Faraonova i vojsku njegovu vrže u more; izbrane vojvode njegove utopiše se u Crvenom Moru.
  5. Bezdani ih pokriše; padoše u dubinu kao kamen.
  6. Desnica tvoja, Gospode, proslavi se u sili; desnica tvoja, Gospode, satr neprijatelja. Psal. 118, 15. Psal. 118, 16.
  7. I mnoštvom veličanstva svojega oborio si one koji ustaše na te; pustio si gnjev svoj, i proždrije ih kao slamu. 5.Moj. 4, 24. Psal. 59, 13. Isa. 5, 24. Jevr. 12, 29.
  8. Od daha nozdara tvojih sabra se voda; stade u gomilu voda koja teče; stinuše se vali usred mora. 2.Moj. 14, 22. Jov 4, 9. Avak. 3, 10. Avak. 3, 15.
  9. Neprijatelj reče: tjeraću, stignuću, dijeliću plijen; nasitiće ih se duša moja, izvući ću mač svoj, istrijebiće ih ruka moja. 2.Moj. 14, 9. Sud. 5, 30. Prič. 16, 19. Isa. 53, 12. Jer. 46, 17. Luka 11, 22.
  10. Ti dunu vjetrom svojim, i more ih pokri, i utonuše kao olovo u dubokoj vodi. 1.Moj. 8, 1.
  11. Ko je kao ti među silnima, Gospode? ko je kao ti slavan u svetosti, strašan u hvali, i da čini čudesa?2.Sam. 7, 22. 1.Car. 8, 23. Psal. 86, 8. Jer. 49, 19.
  12. Ti pruži desnicu svoju, i proždrije ih zemlja.
  13. Vodiš milošću svojom narod, koji si iskupio, vodiš krjepošću svojom u stan svetosti svoje. Psal. 78, 54.
  14. Čuće narodi, i zadrhtaće; muka će spopasti one koji žive u zemlji Filistejskoj.4.Moj. 14, 14. Isu. 2, 9. Isu. 2, 10. Isu. 9, 3. Isu. 9, 9. Psal. 48, 6. Isa. 23, 5.
  15. Tada će se prepasti starješine Edomske, junake Moavske spopašće drhat, uplašiće se svi koji žive u Hananskoj. 5.Moj. 2, 4. Avak. 3, 7.
  16. Spopašće ih strah i trepet; od veličine ruke tvoje zamuknuće kao kamen, dokle ne prođe narod tvoj, Gospode, dokle ne prođe narod, koji si zadobio. 5.Moj. 2, 25. 5.Moj. 32, 9. 1.Sam. 25, 37. Isa. 43, 1. Jer. 31, 11. Tit. 2, 14. 1.Pet. 2, 9. 2.Pet. 2, 1.
  17. Odvešćeš ih i posadićeš ih na gori našljedstva svojega, na mjestu koje si sebi za stan spremio, Gospode, u svetinji, Gospode, koju su tvoje ruke utvrdile. 1.Sam. 26, 19. Psal. 44, 2. Psal. 78, 54.
  18. Gospod će carovati dovijeka.
  19. Jer uđoše konji Faraonovi s kolima njegovijem i s konjicima njegovijem u more, i Gospod povrati na njih vodu morsku; a sinovi Izrailjevi prijeđoše suhim posred mora.
  20. I Marija proročica sestra Aronova uze bubanj u ruku svoju; a za njom izidoše sve žene s bubnjima i sviralama. Sud. 11, 34. Sud. 21, 21. 1.Sam. 18, 6. 2.Sam. 6, 16. 1.Dnev. 15, 16. Psal. 68, 25. Psal. 81, 2. Psal. 149, 3. Jer. 31, 4.
  21. I otpijevaše im Marija: pjevajte Gospodu, jer se slavno proslavi; konja i konjika vrže u more.
  22. Potom krenu Mojsije sinove Izrailjeve od Mora Crvenoga, i pođoše u pustinju Sur; i tri dana išavši po pustinji ne nađoše vode.
  23. Odande dođoše u Meru, ali ne mogoše piti vode u Meri, jer bješe gorka; otuda se prozva mjesto Mera. 4.Moj. 33, 8. 2.Car. 2, 19.
  24. Tada stade narod vikati na Mojsija govoreći: šta ćemo piti?
  25. I Mojsije zavapi ka Gospodu, a Gospod mu pokaza drvo, te ga metnu u vodu, i voda posta slatka. Ondje mu dade uredbu i zakon, i ondje ga okuša. 5.Moj. 8, 2. 5.Moj. 8, 16. Isu. 16, 4. Isu. 24, 25. Sud. 2, 22. Sud. 3, 1. Sud. 3, 4. 2.Car. 2, 21. 2.Car. 4, 41. Psal. 66, 10. Psal. 81, 7.
  26. I reče: ako dobro uzaslušaš glas Gospoda Boga svojega, i uščiniš što je pravo u očima njegovijem, i ako prigneš uho k zapovijestima njegovijem i uščuvaš sve uredbe njegove, nijedne bolesti koju sam pustio na Misir neću pustiti na tebe; jer sam ja Gospod, ljekar tvoj.3.Moj. 14, 57. 5.Moj. 7, 12. 5.Moj. 23, 25. 5.Moj. 28, 27. Psal. 41, 3. Psal. 103, 3. Psal. 147, 3. Jer. 11, 7. Jer. 17, 24. Mar. 5, 28. 1.Kor. 11, 30.
  27. I dođoše u Elim, gdje bijaše dvanaest izvora i sedamdeset palama; i ondje stadoše u oko kod vode. 4.Moj. 33, 9.