BIBLIJA ILI SVETO PISMO

Knjiga o Jovu - 42. glava

  1. Tada Jov odgovori Gospodu i reče:
  2. Znam da sve možeš, i da se ne može smesti što naumiš. Jer. 32, 17. Mat. 3, 9. Mar. 14, 36. Luka 1, 37. Ef. 3, 20.
  3. Ko je to što zamračuje savjet nerazumno? Zato kažem da nijesam razumijevao; čudesno je to za me, te ne mogu znati. Psal. 40, 5. 1.Tim. 1, 7.
  4. Slušaj kad uzgovorim, i kad zapitam, kaži mi. Jov 38, 3.
  5. Ušima slušah o tebi, a sada te oko moje vidi. 4.Moj. 12, 8. Isa. 6, 1. Rim. 10, 17.
  6. Zato poričem, i kajem se u prahu i pepelu. Plač. 3, 29. Luka 5, 8.
  7. A kad Gospod izgovori one riječi Jovu, reče Gospod Elifasu Temancu: raspalio se gnjev moj na tebe i na dva prijatelja tvoja što ne govoriste o meni pravo kao sluga moj Jov. Jov 1, 8.
  8. Zato sada uzmite sedam telaca i sedam ovnova, i idite k sluzi mojemu Jovu i prinesite žrtve paljenice za se, i sluga moj Jov neka se pomoli za vas, jer ću doista pogledati na nj da ne učinim s vama po vašoj ludosti, jer ne govoriste o meni pravo kao sluga moj Jov.1.Moj. 20, 17. 4.Moj. 23, 1. Mat. 5, 24. Jevr. 7, 25. Jevr. 10, 4. Jak. 5, 16.
  9. I tako otide Elifas Temanac i Vildad Sušanin i Sofar Namaćanin, i učiniše kako im zapovjedi Gospod. I pogleda Gospod na Jova.
  10. I Gospod povrati što bješe uzeto Jovu pošto se pomoli za prijatelje svoje; i umnoži Gospod Jovu dvojinom sve što bješe imao. Isa. 40, 2.
  11. I dođoše k njemu sva braća njegova i sve sestre njegove i svi pređašnji znanci njegovi, i jedoše s njim u njegovoj kući i žaleći ga tješiše ga za sve zlo što bješe Gospod pustio na nj, i dadoše mu svaki po novac i po grivnu zlatnu. Jov 19, 13.
  12. I Gospod blagoslovi pošljedak Jovov više nego početak, te imaše četrnaest tisuća ovaca i šest tisuća kamila i tisuću jarmova volova i tisuću magarica. Jov 1, 3. Jov 8, 7. Jov 8, 8. Jezek. 36, 11.
  13. I imaše sedam sinova i tri kćeri. Jov 1, 2.
  14. I prvoj nadje ime Jemima, a drugoj Kesija a trećoj Keren-apuha.
  15. I ne nahođaše se u svoj zemlji tako lijepijeh djevojaka kao kćeri Jovove, i otac im dade našljedstvo među braćom njihovom.
  16. I poslije poživje Jov sto i četrdeset godina, i vidje sinove i unuke do četvrtoga koljena. Jov 5, 26.
  17. I umrije Jov star i sit života. Jov 5, 26.