BIBLIJA ILI SVETO PISMO

Druga knjiga o carevima - 9. glava

  1. A Jelisije prorok dozva jednoga između sinova proročkih, i reče mu: opaši se i uzmi ovu uljanicu, pa idi u Ramot Galadski. 1.Car. 20, 35. 2.Car. 4, 29. 2.Car. 8, 28. Jer. 1, 9. Jer. 1, 17.
  2. I kad dođeš onamo, vidjećeš ondje Juja sina Josafata sina Nimsijina, i ušavši izvedi ga između braće njegove i odvedi ga u najtajniju klijet.
  3. I uzmi uljanicu i izlij mu na glavu, i reci: ovako veli Gospod: pomazah te za cara nad Izrailjem. Zatijem otvori vrata i bježi, i ne zabavljaj se. 1.Car. 19, 16. 2.Car. 9, 6.
  4. I otide mladić, momak prorokov, u Ramot Galadski.
  5. I kad uđe, gle, sjeđahu vojvode; a on reče: vojvodo, imam nešto da ti kažem. A Juj mu reče: kome između svijeh nas? A on reče: tebi, vojvodo.
  6. Tada usta, i uđe u kuću, a on mu izli na glavu ulje, i reče mu: ovako veli Gospod Bog Izrailjev: pomazah te za cara nad narodom Gospodnjim, Izrailjem. 1.Sam. 2, 7. 2.Dnev. 22, 7. Psal. 75, 6. Psal. 83, 18. Jer. 27, 5. Dan. 2, 21.
  7. I pobij dom Ahava gospodara svojega, jer hoću da pokajem krv sluga svojih proroka, i krv svijeh sluga Gospodnjijeh od ruke Jezaveljine. 1.Car. 18, 4. Psal. 58, 10.
  8. I tako će izginuti sav dom Ahavov, i istrijebiću Ahavu i ono što uza zid mokri, i uhvaćenoga i ostavljenoga u Izrailju. 5.Moj. 32, 36. 1.Sam. 25, 22. 1.Car. 14, 10. Psal. 76, 8. Psal. 76, 12. Psal. 110, 5.
  9. I učiniću s domom Ahavovijem kao s domom Jerovoama sina Navatova i kao s domom Vase sina Ahijina. 1.Car. 14, 10. 1.Car. 16, 3.
  10. I Jezavelju će izjesti psi u polju Jezraelskom i neće biti nikoga da je pogrebe. Potom otvori vrata i pobježe. 1.Car. 14, 10. 2.Car. 9, 35. Jer. 15, 3.
  11. A Juj izide k slugama gospodara svojega, i zapitaše ga: je li dobro? što je došao taj bezumnik k tebi? A on im reče: znate čovjeka i besjedu njegovu. Jer. 29, 26. Os. 9, 7. Mar. 3, 21. Jovan 10, 20. Dela. 17, 18. 1.Kor. 4, 10. 2.Kor. 5, 13.
  12. A oni rekoše: nije istina; kaži nam. A on im reče: tako i tako reče mi govoreći: ovako veli Gospod: pomazah te za cara nad Izrailjem.
  13. Tada brže uzeše svak svoju haljinu, i metnuše poda nj na najvišem basamaku, i zatrubiše u trubu i rekoše: Juj posta car. Mat. 21, 7. Mar. 11, 7.
  14. Tako se pobuni Juj sin Josafata sina Nimsijina na Jorama; a Joram čuvaše Ramot Galadski sa svijem Izrailjem od Azaila cara Sirskoga. 2.Car. 10, 9.
  15. A bješe se vratio car Joram da se liječi u Jezraelu od rana koje mu zadaše Sirci, kad se bijaše s Azailom carem Sirskim. I reče Juj: ako vam je volja, neka niko ne izlazi iz grada da otide i javi u Jezrael. 2.Car. 8, 29. 2.Dnev. 22, 6.
  16. I Juj sjede na kola i otide u Jezrael, jer Joram ležaše ondje; i Ohozija car Judin bješe došao da vidi Jorama.
  17. A stražar koji stajaše na kuli u Jezraelu, kad ugleda ljudstvo Jujevo gdje ide, reče: neko ljudstvo vidim. Tada reče Joram: uzmi konjika i pošlji ga pred njih, i neka zapita: je li mir?
  18. I otide konjik preda nj, i reče: ovako veli car: je li mir? A Juj reče: šta je tebi do mira? hajde za mnom. A stražar javi govoreći: glasnik dođe do njih, ali se ne vraća.
  19. I posla drugoga konjika, koji kad dođe k njima reče: ovako veli car: je li mir? A Juj reče: šta je tebi do mira? hajde za mnom.
  20. Opet javi stražar govoreći: dođe do njih, ali se ne vraća; a hod kao da je hod Jujev, jer ide pomamno. 2.Sam. 18, 27. 2.Car. 4, 24.
  21. Tada reče Joram: preži. I upregoše u kola njegova. Tako izide Joram car Izrailjev i Ohozija car Judin, svaki na svojim kolima, i otidoše na susret Juju, i sretoše ga na njivi Navuteja Jezraeljanina. 2.Car. 8, 29. 2.Dnev. 22, 7.
  22. I kad Joram ugleda Juja, reče mu: je li mir, Juju? A on odgovori: kakav mir? dok je tolikoga kurvanja Jezavelje matere tvoje i čaranja njezinijeh. 1.Car. 14, 30. Isa. 47, 9. Isa. 47, 11. Naum 3, 4. Otkr. 2, 20. Otkr. 17, 1.
  23. Tada Joram okrete se i pobježe govoreći Ohoziji: izdaja, Ohozija!
  24. Ali Juj zgrabi luk svoj i ustrijeli Jorama među pleći da mu strijela prođe kroz srce, te pade u kolima svojim. 1.Car. 19, 17. 2.Car. 10, 4.
  25. Tada reče Juj Vadekaru vojvodi svom: uzmi ga, i baci ga na njivu Navuteja Jezraeljanina; jer opomeni se kad ja i ti zajedno jahasmo za Ahavom ocem njegovijem, kako Gospod izreče za nj ovo zlo: 1.Car. 21, 29. Jer. 23, 33. Naum 1, 1. Mat. 11, 30.
  26. Zaista, krv Navutejevu i krv sinova njegovijeh vidjeh sinoć, reče Gospod, i platiću ti na ovoj njivi, reče Gospod. Zato uzmi ga sad i baci na tu njivu po riječi Gospodnjoj. 1.Car. 21, 19. Jest. 7, 10.
  27. A Ohozija car Judin vidjevši to pobježe k domu u vrtu; ali ga potjera Juj, i reče: ubijte i toga na njegovijem kolima. I raniše ga na brdu Guru, koje je kod Ivleama. I uteče u Megidon, i ondje umrije. Sud. 1, 27. 1.Car. 9, 15. 2.Dnev. 22, 9. Zah. 12, 11.
  28. I sluge ga njegove metnuše na kola i odvezoše u Jerusalim, i pogreboše ga u grobu njegovu kod otaca njegovijeh u gradu Davidovu.
  29. A jedanaeste godine carovanja Jorama sina Ahavova poče carovati Ohozija nad Judom.
  30. Iza toga Juj dođe u Jezrael. A Jezavelja kad ču, namaza lice svoje i nakiti glavu svoju, pa gledaše s prozora. 1.Sam. 3, 19. Psal. 33, 11. Isa. 14, 27. Mat. 24, 35. 1.Pet. 1, 25.
  31. I kad Juj ulažaše na vrata, reče ona: je li mir, Zimrije, krvniče gospodara svojega? 1.Car. 16, 9.
  32. A on pogleda na prozor i reče: ko je sa mnom? ko? Tada pogledaše u nj dva tri dvoranina.
  33. A on im reče: bacite je dolje. I baciše je, i pršte krv njezina po zidu i po konjma, i pogazi je. 1.Car. 21, 23. Isa. 14, 19.
  34. Potom ušavši jede i pi, pa reče: vidite onu prokletnicu, i pogrebite je, jer je carska kći. 1.Car. 16, 31. Prič. 10, 7. Isa. 65, 15.
  35. I otidoše da je pogrebu, i ne nađoše od nje ništa do lubanju i stopala i šake.
  36. I dođoše natrag i javiše, a on reče: to je riječ Gospodnja, koju je rekao preko sluge svojega Ilije Tesvićanina govoreći: u polju Jezraelskom izješće psi tijelo Jezaveljino. 1.Car. 21, 23.
  37. Neka bude tijelo Jezaveljino kao gnoj na njivi u polju Jezraelskom da se ne može kazati: ovo je Jezavelja. Psal. 83, 10. Jer. 8, 2.