BIBLIJA ILI SVETO PISMO

Druga knjiga Samuilova - 15. glava

  1. A poslije toga nabavi sebi Avesalom kola i konja i pedeset ljudi, koji trčahu pred njim. 2.Sam. 12, 11. 1.Car. 1, 5. Prič. 11, 2.
  2. I ustajaše rano Avesalom, i stajaše kraj puta kod vrata; i ko god imaše parnicu i iđaše caru na sud, Avesalom ga dozivaše k sebi i govoraše: iz koga si grada? A kad bi onaj odgovorio: sluga je tvoj iz toga i toga plemena Izrailjeva, Prič. 1, 16.
  3. Tada bi mu rekao Avesalom: vidiš, tvoja je stvar dobra i pravedna, ali te nema ko saslušati kod cara. Prič. 12, 2.
  4. Još govoraše Avesalom: kad bih ja bio postavljen da sudim u zemlji! da svaki k meni dolazi koji ima posla na sudu, ja bih mu dao pravicu. Sud. 9, 29.
  5. I kad bi mu ko pristupio da mu se pokloni, on bi pružio ruku svoju, te bi ga uhvatio i poljubio. Psal. 12, 2.
  6. Tako činjaše Avesalom sa svakim Izrailjcem, koji dolažaše na sud k caru; i Avesalom primamljivaše srca ljudi Izrailjaca. 2.Sam. 15, 13. Dan. 11, 21. Rim. 16, 18.
  7. A kad prođe četrdeset godina, reče Avesalom caru: da otidem u Hevron da izvršim zavjet koji sam zavjetovao Gospodu. 2.Sam. 2, 1.
  8. Jer kad sjeđah u Gesuru u Siriji, učini zavjet sluga tvoj rekavši: ako me Gospod odvede natrag u Jerusalim, poslužiću Gospodu. 1.Moj. 28, 20. 1.Sam. 1, 11. 1.Sam. 16, 2. 2.Sam. 13, 38. Psal. 56, 12.
  9. A car mu reče: idi s mirom. I on se podiže i otide u Hevron.
  10. I razasla Avesalom po svijem plemenima Izrailjevim uhode poručivši: kad čujete trube da zatrube, recite: zacari se Avesalom u Hevronu.
  11. A s Avesalomom otide dvjesta ljudi iz Jerusalima pozvanijeh; ali otidoše u prostoti svojoj ne znajući ništa. 1.Moj. 20, 5. 1.Sam. 9, 13. Prič. 14, 15. Mat. 10, 16. Rim. 16, 18.
  12. A Avesalom posla i po Ahitofela Gilonjanina, savjetnika Davidova, da dođe iz grada svojega Gilona, kad prinošaše žrtve. I buna posta jaka, i narod se sve više stjecaše k Avesalomu. Isu. 15, 51. Psal. 3, 1. Psal. 41, 9. Mih. 7, 5.
  13. Tada dođe glasnik k Davidu i reče: srce Izrailju prista za Avesalomom. Sud. 9, 3.
  14. A David reče svijem slugama svojim koje bijahu s njim u Jerusalimu: ustajte, da bježimo; inače nećemo uteći od Avesaloma; brže pohitajte, da ne pohita on i ne stigne nas i obori na nas zlo, i grada ne okrene pod mač. 2.Sam. 19, 9. Psal. 3, 1.
  15. A sluge careve rekoše caru: što je god volja caru gospodaru našemu, evo sluga tvojih.
  16. I otide car pješice i sav dom njegov; samo deset žena inoča ostavi car da mu čuvaju kuću. 2.Sam. 12, 11. 2.Sam. 16, 21. Psal. 3, 1.
  17. I kad otide car i sav narod pješice, ustaviše se na jednom mjestu podaleko.
  18. A sve sluge njegove iđahu uza nj, i svi Hereteji i svi Feleteji; i svi Geteji, šest stotina ljudi, koji bijahu došli pješke iz Gata, iđahu pred carem. 2.Sam. 8, 18. 2.Sam. 20, 7.
  19. I reče car Itaju Getejinu: što i ti ideš s nama? Vrati se i ostani kod cara; jer si stranac i opet ćeš otići u svoje mjesto. 2.Sam. 18, 2.
  20. Juče si došao, pa zar danas da te krećem da se potucaš s nama? Ja ću ići kuda mogu, a ti se vrati i odvedi natrag braću svoju. Neka milost i vjera bude s tobom. 1.Sam. 23, 13.
  21. A Itaj odgovori caru i reče: tako živ da je Gospod i tako da je živ car gospodar moj, gdje bude car gospodar moj, bilo na smrt ili na život, ondje će biti i sluga tvoj. Ruta 1, 16. 1.Sam. 20, 3. 2.Car. 2, 2. 2.Car. 2, 4. 2.Car. 2, 6.
  22. Tada reče David Itaju: a ti hodi. I tako pođe Itaj Getejin sa svijem ljudima svojim i svom djecom što bijahu s njim.
  23. I sva zemlja plakaše iza glasa i sav narod prelažaše. I tako car prijeđe preko potoka Kedrona, i sav narod prijeđe idući k pustinji. 2.Sam. 16, 2. 1.Car. 2, 37. 2.Dnev. 30, 14. Mat. 3, 1.
  24. A gle i Sadok bijaše ondje i svi Leviti s njim noseći kovčeg zavjeta Božijega; i spustiše kovčeg Božji, a pođe i Avijatar, dokle sav narod izide iz grada. 4.Moj. 4, 15.
  25. I reče car Sadoku: nosi kovčeg Božji natrag u grad; ako nađem milost pred Gospodom, on će me dovesti natrag, i daće mi da opet vidim njega i dom njegov. 2.Sam. 6, 17. Psal. 43, 3.
  26. Ako li ovako reče: nijesi mi mio; evo me, neka učini sa mnom što mu bude volja. 4.Moj. 14, 8. 1.Sam. 3, 18. 1.Car. 10, 9. 2.Dnev. 9, 8.
  27. Još reče car Sadoku svešteniku: nijesi li ti vidjelac? vrati se u grad s mirom, i Ahimas sin tvoj i Jonatan sin Avijatarov, dva sina vaša s vama. 2.Sam. 17, 17. 2.Sam. 24, 11. 1.Car. 1, 42.
  28. Vidite, ja ću se zabaviti u polju u pustinji dokle ne dođe od vas glasnik da mi javi. 2.Sam. 17, 16.
  29. I tako Sadok i Avijatar odnesoše kovčeg Božji natrag u Jerusalim, i ostaše ondje.
  30. A David iđaše uz goru Maslinsku, i idući plakaše, i pokrivene glave i bos iđaše; tako i sav narod, koji bješe s njim, svaki pokrivene glave iđaše, i idući plakaše. 2.Sam. 19, 4. Jest. 6, 12. Psal. 126, 6. Isa. 20, 2. Jer. 14, 3. Jezek. 24, 17. Zah. 14, 4. Mat. 5, 4. Mat. 21, 1. Luka 19, 29. Dela. 1, 12. Rim. 12, 15. 1.Kor. 11, 4.
  31. Tada javiše Davidu i rekoše mu: Ahitofel je među onima koji se pobuniše s Avesalomom. A David reče: razbij namjeru Ahitofelovu, Gospode! 2.Sam. 16, 23. Psal. 3, 1. Psal. 55, 12.
  32. I kad David dođe navrh gore, gdje se šćaše pokloniti Bogu, gle, srete ga Husaj Arhijanin razdrte haljine i glave posute prahom. Isu. 16, 2. 2.Sam. 1, 2.
  33. I reče mu David: ako pođeš sa mnom bićeš mi na tegotu. 2.Sam. 19, 35.
  34. Ali da se vratiš u grad i rečeš Avesalomu: biću tvoj sluga, care! bio sam dugo sluga tvome ocu, a sada ću tako biti tebi sluga; razbićeš mi namjeru Ahitofelovu.2.Sam. 16, 19.
  35. I sveštenici Sadok i Avijatar neće li biti s tobom? Što god čuješ iz kuće careve, dokaži Sadoku i Avijataru sveštenicima.
  36. Eto, ondje su s njima dva sina njihova, Ahimas Sadokov i Jonatan Avijatarov, po njima mi javljajte što god dočujete.
  37. I otide u grad Husaj prijatelj Davidov, i Avesalom dođe u Jerusalim. 2.Sam. 16, 15. 2.Sam. 16, 16. Prič. 17, 17.