BIBLIJA ILI SVETO PISMO

Prva knjiga Mojsijeva - 19. glava

  1. A uveče dođoše dva anđela u Sodom; a Lot sjeđaše na vratima Sodomskim; i kad ih ugleda, ustade te ih srete, i pokloni se licem do zemlje, 1.Moj. 18, 2. 1.Moj. 18, 22.
  2. I reče: hodite, gospodo, u kuću sluge svojega, i prenoćite i operite noge svoje; pa sjutra rano kad ustanete pođite svojim putem. A oni rekoše: ne, nego ćemo prenoćiti na ulici. 1.Sam. 25, 35. Luka 24, 28. Jevr. 13, 2.
  3. Ali on navali na njih, te se uvratiše k njemu i uđoše u kuću njegovu, i on ih ugosti, i ispeče hljebova prijesnijeh, i jedoše. 1.Moj. 18, 8.
  4. I još ne bjehu legli, a građani Sodomljani slegoše se oko kuće, staro i mlado, sav narod sa svijeh krajeva,
  5. I vikahu Lota i govorahu mu: gdje su ljudi što dođoše sinoć k tebi? izvedi ih k nama da ih poznamo. Sud. 19, 22. 1.Car. 14, 24. Isa. 3, 9. Isa. 4, 1. Rim. 1, 24. Juda 1, 7.
  6. A Lot izide k njima pred vrata zatvoriv vrata za sobom, Sud. 19, 24.
  7. I reče im: nemojte, braćo, činiti zla.
  8. Evo imam dvije kćeri, koje još ne poznaše čovjeka; njih ću vam izvesti, pa činite s njima što vam je volja; samo ne dirajte u one ljude, jer su zato ušli pod moj krov. 1.Moj. 18, 5. Sud. 19, 24.
  9. A oni mu rekoše: hodi amo. Pa onda rekoše: ovaj je sam došao amo da živi kao došljak, pa još hoće da nam sudi; sad ćemo tebi učiniti gore nego njima. Pa navališe jako na čovjeka, na Lota, i stadoše istavljati vrata. 2.Moj. 2, 14. Dela. 7, 26. Dela. 7, 28. 2.Pet. 2, 7.
  10. A ona dva čovjeka digoše ruke, i uvukoše Lota k sebi u kuću, i zatvoriše vrata.
  11. A ljudi što bijahu pred vratima kućnim ujedanput oslijepiše od najmanjega do najvećega, te ne mogahu naći vrata. 2.Car. 6, 18. Dela. 13, 11.
  12. Tada ona dva čovjeka rekoše Lotu: ako imaš ovdje još koga svoga, ili zeta ili sina ili kćer, ili koga god svoga u ovom gradu, gledaj nek idu odavde; 4.Moj. 16, 26. Isu. 6, 22. Isu. 7, 1. 2.Pet. 2, 9.
  13. Jer hoćemo da zatremo mjesto ovo, jer je vika njihova velika pred Gospodom, pa nas posla Gospod da ga zatremo. 1.Dnev. 21, 15.
  14. I izide Lot, i kaza zetovima svojim, za koje šćaše dati kćeri svoje, i reče im: ustajte, idite iz mjesta ovoga, jer će sada zatrti Gospod grad ovaj. Ali se zetovima njegovijem učini da se šali.2.Moj. 9, 21. 4.Moj. 16, 21. 4.Moj. 16, 45. Jer. 51, 6. Jer. 51, 45. Luka 17, 28. Luka 24, 11. Otkr. 18, 4.
  15. A kad zora zabijelje, navališe anđeli na Lota govoreći: ustani, uzmi ženu svoju i dvije kćeri svoje koje su tu, da ne pogineš u bezakonju grada toga. Isa. 1, 28.
  16. A on se stade ščinjati, te ljudi uzeše za ruku njega i ženu njegovu i dvije kćeri njegove, jer ga bješe žao Gospodu, i izvedoše ga i pustiše iza grada. 1.Moj. 34, 7. 1.Sam. 2, 9. 1.Dnev. 16, 34. Psal. 25, 10. Psal. 31, 23. Psal. 32, 10. Psal. 33, 18. Psal. 34, 22. Psal. 97, 10. Psal. 145, 20. Prič. 2, 8. Ef. 2, 4.
  17. I kad ih izvedoše napolje, reče jedan: izbavi dušu svoju i ne obziri se natrag, i u cijeloj ovoj ravni da nijesi stao; bježi na ono brdo, da ne pogineš. 1.Moj. 14, 10. 1.Moj. 19, 26. Jevr. 2, 3.
  18. A Lot im reče: nemoj, Gospode!
  19. Gle, sluga tvoj nađe milosti pred tobom, i milost je tvoja prevelika koju mi učini sačuvavši mi život; ali ne mogu uteći na brdo da me ne stigne zlo i ne poginem. 1.Tim. 1, 14.
  20. Eno grad blizu; onamo se može uteći, a mali je; da bježim onamo; ta mali je, te ću ostati živ.
  21. A on mu reče: eto poslušaću te i zato, i neću zatrti grada, za koji reče.
  22. Brže bježi onamo; jer ne mogu činiti ništa dokle ne stigneš onamo. Zato se prozva onaj grad Sigor. 1.Moj. 13, 10. 1.Moj. 14, 2.
  23. I kad sunce ogranu po zemlji, Lot dođe u Sigor.
  24. Tada pusti Gospod na Sodom i na Gomor od Gospoda s neba dažd od sumpora i ognja, 5.Moj. 29, 23. Psal. 11, 6. Isa. 13, 19. Jer. 20, 16. Jer. 50, 40. Plač. 4, 6. Jezek. 16, 49. Os. 11, 8. Amos 4, 11. Sof. 2, 9. Luka 17, 29. 2.Pet. 2, 6. Juda 1, 7.
  25. I zatr one gradove i svu onu ravan, i sve ljude u gradovima i rod zemaljski. 1.Moj. 14, 3. Psal. 9, 6. Psal. 107, 34.
  26. Ali žena Lotova bješe se obazrela idući za njim, i posta slan kamen. Mar. 13, 15. Luka 17, 31.
  27. A sjutradan rano ustavši Avram, otide na mjesto gdje je stajao pred Gospodom; 1.Moj. 18, 22.
  28. I pogleda na Sodom i Gomor i svu okolinu po onoj ravni, i ugleda, a to se dizaše dim od zemlje kao dim iz peći. Otkr. 18, 9.
  29. Ali kad Bog zatiraše gradove u onoj ravni, opomenu se Bog Avrama, i izvede Lota iz propasti kad zatr gradove gdje življaše Lot. 1.Moj. 8, 1. 1.Moj. 18, 23.
  30. A Lot otide iz Sigora, i stani se na onom brdu s dvije kćeri svoje, jer se bojaše ostati u Sigoru; i življaše u pećini s dvije kćeri svoje. 1.Moj. 19, 17. 1.Moj. 19, 19.
  31. A starija reče mlađoj: naš je otac star, a nema nikoga na zemlji da dođe k nama kao što je običaj po svoj zemlji. 1.Moj. 16, 2. 1.Moj. 16, 4. 1.Moj. 38, 8. 5.Moj. 25, 5.
  32. Hajde da damo ocu vina neka se opije, pa da legnemo s njim, eda bismo sačuvale sjeme ocu svojemu. Mar. 12, 19. Luka 21, 34. 1.Kor. 15, 33.
  33. I dadoše ocu vina onu noć; i došavši starija leže s ocem svojim, i on ne osjeti ni kad ona leže ni kad ustade.
  34. A sjutradan reče starija mlađoj: gle, noćas spavah s ocem svojim. Da mu damo vina i doveče, pa idi ti i lezi s njim, eda bismo sačuvale sjeme ocu svojemu.
  35. Pa i to veče dadoše ocu vina i ustavši mlađa leže s njim, i on ne osjeti ni kad ona leže ni kad ustade.
  36. I obje kćeri Lotove zatrudnješe od oca svojega.
  37. I starija rodi sina, i nadjede mu ime Moav; od njega su Moavci do današnjega dana. 5.Moj. 2, 9.
  38. Pa i mlađa rodi sina, i nadjede mu ime Ven-Amije; od njega su Amonci do današnjega dana. 5.Moj. 2, 19.